Песма над песмама 2
1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
Je suis le narcisse de Saron, le lis des vallées. L'ÉPOUX.
2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
Comme un lis au milieu des épines, telle est mon amie parmi les jeunes filles. L'ÉPOUSE.
3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
Comme un pommier au milieu des arbres de la forêt, tel est mon bien-aimé parmi les jeunes hommes. J'ai désiré m'asseoir à son ombre, et son fruit est doux à mon palais.
4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
Il m'a fait entrer dans son cellier, et la bannière qu'il lève sur moi, c'est l'amour.
5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
Soutenez-moi avec des gâteaux de raisin, fortifiez-moi avec des pommes, car je suis malade d'amour.
6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
Que sa main gauche soutienne ma tête, et que sa droite me tienne embrassée. L'ÉPOUX.
7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
Je vous en conjure, filles de Jérusalem, par les gazelles et les biches des champs, n'éveillez pas, ne réveillez pas la bien-aimée, avant qu'elle le veuille. L'ÉPOUSE.
8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
La voix de mon bien-aimé! Voici qu'il vient, bondissant sur les montagnes, sautant sur les collines.
9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
Mon bien-aimé est semblable à la gazelle, ou au faon des biches. Le voici, il est derrière notre mur, regardant par la fenêtre, épiant par le treillis.
10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
Mon bien-aimé a pris la parole, il m'a dit: " Lève-toi, mon amie, ma belle, et viens!
11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
Car voici que l'hiver est fini; la pluie a cessé, elle a disparu.
12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
Les fleurs ont paru sur la terre, le temps des chants est arrivé; la voix de la tourterelle s'est fait entendre dans nos campagnes;
13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
le figuier pousse ses fruits naissants, la vigne en fleur donne son parfum. Lève-toi, mon amie, ma belle, et viens!
14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
Ma colombe, qui te tiens dans la fente du rocher, dans l'abri des parois escarpées. montre-moi ton visage, fais-moi entendre ta voix; car ta voix est douce, et ton visage charmant.
15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
Prenez-nous les renards, les petits renards, qui ravagent les vignes, car nos vignes sont en fleur. "
16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
Mon bien-aimé est à moi, et je suis à lui; il fait paître son troupeau parmi les lis.
17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
Avant que vienne la fraîcheur du jour, et que les ombres fuient, reviens!... Sois semblable, mon bien-aimé, à la gazelle ou au faon des biches, sur les montagnes ravinées.
