Псалми 94
1 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
Bože silný pomst, Hospodine, Bože silný pomst, zastkvěj se.
2 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
Zdvihni se, ó soudce vší země, a dej odplatu pyšným.
3 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
Až dokud bezbožní, Hospodine, až dokud bezbožní budou plésati,
4 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
Žváti a hrdě mluviti, honosíce se, všickni činitelé nepravosti?
5 Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
Lid tvůj, Hospodine, potírati a dědictví tvé bědovati?
6 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
Vdovy a příchozí mordovati, a sirotky hubiti,
7 И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
Říkajíce: Nehledíť na to Hospodin, aniž tomu rozumí Bůh Jákobův?
8 Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
Rozumějte, ó vy hovadní v lidu, a vy blázni, kdy srozumíte?
9 Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
Zdali ten, jenž učinil ucho, neslyší? A kterýž stvořil oko, zdali nespatří?
10 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
Zdali ten, jenž tresce národy, nebude kárati, kterýž učí lidi umění?
11 Господ зна мисли људима како су ништаве.
Hospodinť zná myšlení lidská, že jsou pouhá marnost.
12 Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
Blahoslavený jest ten muž, kteréhož ty cvičíš, Hospodine, a z zákona svého jej vyučuješ.
13 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
Abys mu způsobil pokoj před časy zlými, až by za tím vykopána byla bezbožníku jáma.
14 Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
Neboť neopustí Hospodin lidu svého, a dědictví svého nezanechá,
15 Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
Ale až k spravedlnosti navrátí se soud, a za ním všickni upřímého srdce.
16 Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
Kdož by se byl o mne zasadil proti zlostníkům? Kdo by se byl za mne postavil proti těm, jenž páší nepravost?
17 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
Kdyby mi Hospodin nebyl ku pomoci, tudíž by se byla octla duše má v mlčení.
18 Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
Již jsem byl řekl: Klesla noha má, ale milosrdenství tvé, ó Hospodine, zdrželo mne.
19 Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
Ve množství přemyšlování mých u vnitřnosti mé, tvá potěšování obveselovala duši mou.
20 Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
Zdaliž se k tobě přitovaryší stolice převráceností těch, jenž vynášejí nátisk mimo spravedlnost,
21 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
Jenž se shlukují proti duši spravedlivého, a krev nevinnou odsuzují?
22 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
Ale Hospodin jest mým hradem vysokým, a Bůh můj skalou útočiště mého.
23 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
Onť obrátí na ně nepravost jejich, a zlostí jejich zahladí je, zahladí je Hospodin Bůh náš.
