Псалми 80
1 Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
Til Sangmesteren; til „Lillierne”; et Vidnesbyrd; af Asaf, en Psalme.
2 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
Du Israels Hyrde! vend dine Øren hid, du, der leder Josef som en Hjord, du, som sidder over Keruber, aabenbar dig herligt!
3 Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
Rejs din Magt for Efraim og Benjamin og Manasse og kom os til Frelse!
4 Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
Gud! hjælp os op igen og lad dit Ansigt lyse, saa blive vi frelste!
5 Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
Herre, Gud Zebaoth! hvor længe har du ladet Vreden ryge uagtet dit Folks Bøn?
6 Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
Du har bespist dem med Taarebrød og givet dem Taarer at drikke i fulde Maal.
7 Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
Du sætter os til en Trætte for vore Naboer, og vore Fjender spotte os.
8 Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
Gud Zebaoth! hjælp os op igen og lad dit Ansigt lyse, saa blive vi frelste.
9 Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
Du førte en Vinstok fra Ægypten, du uddrev Hedningerne og plantede den.
10 Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
Du ryddede for den, og den lod sine Rødder rodfæstes og opfyldte Landet.
11 Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
Bjerge bleve skjulte med dens Skygge, og dens Grene vare som Guds Cedre.
12 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
Den udbreder sine Grene til Havet og sine unge Kviste til Floden.
13 Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
Hvorfor har du nedrevet Gærdet om den, saa at alle de, som gaa forbi ad Vejen, plukke i den?
14 Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
Svinet fra Skoven roder om den, og vilde Dyr paa Marken afæde den.
15 Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
Gud Zebaoth! vend dog om; sku ned af Himmelen og se til og besøg denne Vinstok
16 Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
og den Pode, som din højre Haand plantede, og den Søn, som du gjorde stærk for dig.
17 Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
Den er brændt med Ild, den er omhugget; de omkomme for dit Ansigts Trusel.
18 И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
Lad din Haand være over, din højre Haands Mand, over den Menneskens Søn, som du gjorde stærk for dig.
19 Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
Saa ville vi ikke vige fra dig; lad du os leve, og vi ville paakalde dit Navn. Herre, Gud Zebaoth; hjælp os op igen, lad dit Ansigt lyse, saa blive vi frelste.
