Псалми 77
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
Een psalm van Asaf, voor den opperzangmeester, over Jeduthun. Mijn stem is tot God, en ik roep; mijn stem is tot God, en Hij zal het oor tot mij neigen.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
Ten dage mijner benauwdheid zocht ik den HEERE; mijn hand was des nachts uitgestrekt, en liet niet af; mijn ziel weigerde getroost te worden.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
Dacht ik aan God, zo maakte ik misbaar; peinsde ik, zo werd mijn ziel overstelpt. (Sela)
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
Gij hieldt mijn ogen wakende; ik was verslagen, en sprak niet.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
Ik overdacht de dagen van ouds, de jaren der eeuwen.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
Ik dacht aan mijn snarenspel; in den nacht overleide ik in mijn hart, en mijn geest onderzocht:
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
Zal dan de Heere in eeuwigheden verstoten, en voortaan niet meer goedgunstig zijn?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
Houdt Zijn goedertierenheid in eeuwigheid op? Heeft de toezegging een einde, van geslacht tot geslacht?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
Heeft God vergeten genadig te zijn? Heeft Hij Zijn barmhartigheden door toorn toegesloten? (Sela)
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
Daarna zeide ik: Dit krenkt mij; maar de rechterhand des Allerhoogsten verandert.
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
Ik zal de daden des HEEREN gedenken; ja, ik zal gedenken Uw wonderen van ouds her;
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
En zal al Uw werken betrachten, en van Uw daden spreken.
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
O God! Uw weg is in het heiligdom; wie is een groot God, gelijk God?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
Gij zijt die God, Die wonder doet; Gij hebt Uw sterkte bekend gemaakt onder de volken.
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
Gij hebt Uw volk door Uw arm verlost; de kinderen van Jakob en van Jozef. (Sela)
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
De wateren zagen U, o God! de wateren zagen U, zij beefden; ook waren de afgronden beroerd.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
De dikke wolken goten water uit; de bovenste wolken gaven geluid; ook gingen Uw pijlen daarhenen.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
Het geluid Uws donders was in het ronde; de bliksemen verlichtten de wereld; de aarde werd beroerd en daverde.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
Uw weg was in de zee, en Uw pad in grote wateren, en Uw voetstappen werden niet bekend.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Gij leiddet Uw volk, als een kudde door de hand van Mozes en Aaron.
