Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
Pour la fin, pour ceux qui seront changés, par David. Sauvez-moi, ô Dieu, parce que des eaux sont entrées dans mon âme.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
Je suis enfoncé dans une boue profonde et sans consistance. Je suis venu dans la profondeur de la mer, et une tempête m’a submergé.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
Je me suis fatigué en criant, ma gorge est devenue enrouée: mes yeux défaillent, pendant que j’espère en mon Dieu.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
Ils se sont multipliés plus que les cheveux de ma tête, ceux qui me haïssent sans sujet. Ils se sont fortifiés, ceux qui me persécutent injustement; ce que je n’avais pas pris, je l’ai pourtant payé.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
Ô Dieu, c’est vous qui savez ma folie; et mes péchés ne vous sont point cachés.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Qu’ils ne rougissent pas à cause de moi, ceux qui vous attendent, Seigneur, Seigneur des armées. Qu’ils ne soient pas confondus à mon sujet, ceux qui vous cherchent, ô Dieu d’Israël.
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Puisque c’est à cause de vous que j’ai souffert l’opprobre, et que la confusion a couvert ma face.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
Je suis devenu étranger à mes frères, un inconnu aux fils de ma mère.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
Parce que le zèle de votre maison m’a dévoré, et que les outrages de ceux qui vous insultaient sont tombés sur moi.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
J’ai couvert mon âme dans le jeûne, et on m’en a fait un sujet d’opprobre.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
Et j’ai pris pour mon vêtement un cilice, et je suis devenu pour eux un proverbe.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
Ceux qui étaient assis à la porte de la ville parlaient contre moi, et ceux qui buvaient du vin me chantaient en dérision.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
Pour moi, je vous adresse ma prière, Seigneur; c’est le temps de votre bienveillance, ô Dieu.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Retirez-moi de la fange, afin que je n’y demeure pas enfoncé; délivrez-moi de ceux qui me haïssent, et du fond des eaux.
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Qu’une tempête d’eau ne me submerge pas, qu’un abîme ne m’engloutisse pas; qu’un puits ne referme pas sa bouche sur moi.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Exaucez-moi, Seigneur, parce que votre miséricorde est bienfaisante; selon la multitude de vos bontés, jetez un regard sur moi.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
Et ne détournez pas votre face de votre serviteur; parce que je suis tourmenté, exaucez-moi promptement,
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Soyez attentif à mon âme et délivrez-la à cause de mes ennemis: sauvez-moi.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
C’est vous qui connaissez mon opprobre, ma confusion et ma retenue.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
Ils sont en votre présence, tous ceux qui me tourmentent: mon cœur a attendu l’opprobre et la misère.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
Ils m’ont donné pour nourriture du fiel, et dans ma soif ils m’ont abreuvé de vinaigre.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Que leur table devienne devant eux un filet, et la punition qu’ils méritent, une pierre d’achoppement.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Que leur yeux s’obscurcissent, afin qu’ils ne voient point: et tenez leur dos toujours courbé.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Répandez sur eux votre colère, et que la fureur de votre colère les saisisse.
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Que leur habitation devienne déserte, et que dans leurs tabernacles il n’y ait personne qui habite.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
Parce qu’ils ont persécuté celui que vous-même vous avez frappé, et qu’ils ont ajouté à la douleur de mes plaies.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Mettez iniquité sur leur iniquité, et qu’ils n’entrent point dans votre justice.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Qu’ils soient effacés du livre des vivants, et qu’avec les justes ils ne soient point écrits.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
Pour moi, je suis pauvre et souffrant; votre secours, ô mon Dieu, m’a soutenu.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
Je louerai le nom du Seigneur par un cantique, je le glorifierai par ma louange.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
Et cela sera plus agréable à Dieu qu’un jeune veau qui pousse ses cornes et ses ongles.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
Que les pauvres voient et se réjouissent: cherchez Dieu et votre âme vivra;
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
Parce que le Seigneur a exaucé les pauvres, il n’a pas méprisé ceux qui sont dans les liens.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Que les cieux le louent, ainsi que la terre, la mer et tous les reptiles qu’ils contiennent.
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
Parce que Dieu sauvera Sion, et que les cités de Juda seront rebâties.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
Et la race des serviteurs de Dieu la possédera; et ceux qui aiment son nom y habiteront.
