< Псалми 52 >
1 Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.
Til Sangmesteren; en Undervisning af David,
2 Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!
der Edomiteren Doeg kom med Underretning til Saul og sagde til ham: David er kommen i Akimeleks Hus.
3 Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.
Hvorfor roser du dig af Ondskab, du vældige? Guds Miskundhed varer den ganske Dag.
4 Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.
Paa idel Skade arbejder din Tunge, som en skærpet Ragekniv, du, som øver Svig!
5 Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.
Du elsker ondt mere end godt, Løgn fremfor at tale Retfærdighed. (Sela)
6 Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:
Du elsker alle fordærvelige Ord, du svigefulde Tunge!
7 Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.
Men Gud skal og nedbryde dig for evig Tid; han skal borttage dig og udrydde dig af Teltet, ja, oprykke dig med Rode af de levendes Land. (Sela)
8 А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.
Og de retfærdige skulle se det og frygte og spotte over ham og sige:
9 Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.
Se der den Mand, som ikke holdt Gud for sin Styrke, men forlod sig paa sin megen Rigdom, blev stærk ved sin Ondskab! Men jeg er som et grønt Olietræ i Guds Hus; jeg forlader mig paa Guds Miskundhed evindelig og altid. Jeg vil takke dig evindelig, thi du gjorde det; og jeg vil bie efter dit Navn — thi det er godt — i Paasyn af dine hellige.