Псалми 39
1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
For the Leader, for Jeduthun. A Psalm of David. I said: 'I will take heed to my ways, that I sin not with my tongue; I will keep a curb upon my mouth, while the wicked is before me.'
2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
I was dumb with silence; I held my peace, had no comfort; and my pain was held in check.
3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
My heart waxed hot within me; while I was musing, the fire kindled; then spoke I with my tongue:
4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
'LORD, make me to know mine end, and the measure of my days, what it is; let me know how short-lived I am.
5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
Behold, Thou hast made my days as hand-breadths; and mine age is as nothing before Thee; surely every man at his best estate is altogether vanity. (Selah)
6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
Surely man walketh as a mere semblance; surely for vanity they are in turmoil; he heapeth up riches, and knoweth not who shall gather them.
7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
And now, Lord, what wait I for? My hope, it is in Thee.
8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
Deliver me from all my transgressions; make me not the reproach of the base.
9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
I am dumb, I open not my mouth; because Thou hast done it.
10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
Remove Thy stroke from off me; I am consumed by the blow of Thy hand.
11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
With rebukes dost Thou chasten man for iniquity, and like a moth Thou makest his beauty to consume away; surely every man is vanity. (Selah)
12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
Hear my prayer, O LORD, and give ear unto my cry; keep not silence at my tears; for I am a stranger with Thee, a sojourner, as all my fathers were.
13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Look away from me, that I may take comfort, before I go hence, and be no more.'
