Псалми 38
1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
“A psalm of David. To bring to remembrance.” O LORD! rebuke me not in thy wrath, Nor chasten me in thy hot displeasure!
2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
For thine arrows have deeply pierced me, And thy hand hath been heavy upon me.
3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
There is no soundness in my flesh, because of thine anger; Nor rest in my bones, because of my sin.
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
For my iniquities have gone over my head; Like a heavy burden, they are more than I can bear.
5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
My wounds putrefy and are loathsome on account of my folly.
6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
I am bent; I am bowed down greatly; I go mourning all the day long.
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
For my loins are full of burning heat, And there is no soundness in my flesh.
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
I am weakened and bruised exceedingly; I roar by reason of the disquietude of my heart.
9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
O Lord! thou knowest all my desire, And my groaning is not hidden from thee!
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
My heart panteth; my strength faileth me; The very light of my eyes is gone from me.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
My friends and acquaintance keep aloof from my woe, And my kinsmen stand afar off:
12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
While they who seek my life lay snares for me; They who seek my hurt threaten destruction, And meditate deceit all the day long.
13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
But I, like a deaf man, hear not; And, like a dumb man, open not my mouth.
14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
I am like one who heareth nothing, And in whose mouth is no reply.
15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
For in thee, O LORD! do I put my trust; Thou wilt hear, O Lord, my God!
16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
For I have prayed, “Let them not rejoice over me; Let them not exult at the slipping of my feet!”
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
For I am ready to fall, And my pain doth never leave me;
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
For I confess my iniquity, And am troubled on account of my sin.
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
But my enemies flourish and are strong; They who hate me without cause are multiplied.
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
They who repay good with evil are my enemies, Because I follow that which is good.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
Forsake me not, O LORD! O my God! be not far from me!
22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Make hast to mine aid, O Lord, my salvation!
