Псалми 147

1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.

١ سَبِّحُوا الرَّبَّ، فَإِنَّ التَّرَنُّمَ لإِلَهِنَا طَيِّبٌ، وَتَسْبِيحُهُ مُلِذٌّ وَلائِقٌ.

2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;

٢ يَبْنِي الرَّبُّ أُورُشَلِيمَ، وَيَجْمَعُ شَمْلَ الْمَنْفِيِّينَ مِنْ إِسْرَائِيلَ.

3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

٣ إِنَّهُ يَشْفِي مُنْكَسِرِي الْقَلْبِ وَيُضَمِّدُ جِرَاحَهُمْ.

4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.

٤ يُحْصِي عَدَدَ الْكَوَاكِبِ وَيَدْعُوهَا جَمِيعَهَا بِأَسْمَائِهَا.

5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.

٥ عَظِيمٌ هُوَ سَيِّدُنَا، وَفَائِقَةٌ هِيَ قُوَّتُهُ، وَلَا حَدَّ لِحِكْمَتِهِ.

6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.

٦ يَرْفَعُ الرَّبُّ الْوُدَعَاءَ، وَيَطْرَحُ الأَشْرَارَ إِلَى الأَرْضِ.

7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.

٧ رُدُّوا عَلَى الرَّبِّ بِحَمْدٍ، رَنِّمُوا لإِلَهِنَا عَلَى الْعُودِ.

8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

٨ فَهُوَ يَكْسُو السَّمَاوَاتِ سَحَاباً وَيُمْطِرُ عَلَى الأَرْضِ، وَيُنْبِتُ الْعُشْبَ عَلَى الْجِبَالِ.

9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.

٩ يَهَبُ الطَّعَامَ لِلْبَهَائِمِ، وَلِفِرَاخِ الْغِرْبَانِ النَّاعِقَةِ.

10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.

١٠ لَا تَسْتَهْوِيهِ قُوَّةُ الْخَيْلِ، وَلَا تَسُرُّهُ سَاقَا الْعَدَّاءِ.

11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.

١١ إِنَّمَا يَرْضَى الرَّبُّ بِخَائِفِيهِ، الرَّاجِينَ رَحْمَتَهُ.

12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!

١٢ مَجِّدِي الرَّبَّ يَا أُورُشَلِيمُ، وَسَبِّحِي إِلَهَكِ يَا صِهْيَوْنُ.

13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

١٣ فَإِنَّهُ ثَبَّتَ عَوَارِضَ أَبْوَابِكِ (فِي وَجْهِ الأَعْدَاءِ)، وَبَارَكَ بَنِيكِ فِي دَاخِلِكِ.

14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

١٤ هُوَ الَّذِي يَجْعَلُ حُدُودَكِ آمِنَةً، وَمِنْ أَفْضَلِ الْحِنْطَةِ يُشْبِعُكِ خُبْزاً.

15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.

١٥ يُصْدِرُ أَمْرَهُ إِلَى الأَرْضِ فَتُنَفِّذُهُ بِسُرْعَةٍ فَائِقَةٍ.

16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

١٦ يَنْثُرُ الثَّلْجَ كَالصُّوفِ، وَيُذَرِّي الْجَلِيدَ كَالرَّمَادِ.

17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?

١٧ يُلْقِي بَرَدَهُ كَفُتَاتِ الْخُبْزِ. مَنْ يَصْمُدُ فِي وَجْهِ صَقِيعِهِ؟

18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

١٨ ثُمَّ يُصْدِرُ أَمْرَهُ فَيُذِيبُهَا. يُرْسِلُ رِيحَهُ فَتَسِيلُ الْمِيَاهُ.

19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

١٩ يُعْلِنُ لِيَعْقُوبَ كَلِمَتَهُ وَلإِسْرَائِيلَ فَرَائِضَهُ وَأَحْكَامَهُ.

20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

٢٠ لَمْ يُعَامِلْ أُمَّةً أُخْرَى هَكَذَا، وَلَمْ يُعَرِّفْهَا أَحْكَامَهُ هَلِّلُويَا.