Псалми 14

1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

Přednímu zpěváku, píseň Davidova. Říká blázen v srdci svém: Není Boha. Porušeni jsou, a ohavní v snažnostech; není, kdo by činil dobré.

2 Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

Hospodin s nebe popatřil na syny lidské, aby viděl, byl-li by kdo rozumný a hledající Boha.

3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

Všickni se odvrátili, napořád neužiteční učiněni jsou; není, kdo by činil dobré, není ani jednoho.

4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

Zdaliž nevědí všickni činitelé nepravosti, že zžírají lid můj, jako by chléb jedli? Hospodina pak nevzývají.

5 Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

Tehdáž se náramně strašiti budou; nebo Bůh jest v rodině spravedlivého.

6 Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

Radu chudého potupujete, ale Hospodin jest naděje jeho.

7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.

Ó by z Siona dáno bylo spasení Izraelovi. Když Hospodin zase přivede zajaté lidu svého, plésati bude Jákob, a veseliti se Izrael.