Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Al maestro de coro. Salmo de David. Yahvé, Tú me penetras y me conoces.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Sabes cuando me siento y cuando me levanto; de lejos disciernes mis pensamientos.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Si ando y si descanso Tú lo percibes, y todos mis caminos te son familiares.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
No está todavía en mi lengua la palabra, y Tú, Yahvé, ya la sabes toda.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Tú me rodeas por detrás y por delante, y pones tu mano sobre mí.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Maravillosa sobremanera es para mí tal ciencia, demasiado sublime, superior a mi alcance.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
¿Adónde iré que me sustraiga a tu espíritu, adónde huiré de tu rostro?
Si subiere al cielo, allí estás Tú; si bajare al abismo, Tú estás presente. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Si tomare las alas de la aurora, y me posare en el extremo del mar,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
también allí me conducirá tu mano, y me tendrá asido tu diestra.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Si dijera: “Al menos las tinieblas me esconderán”, y a modo de luz me envolviese la noche.
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
las mismas tinieblas no serían oscuras para Ti, y la noche resplandecería como el día, la oscuridad como la luz.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Tú formaste mis entrañas; me tejiste en el seno de mi madre.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Te alabo porque te has mostrado maravilloso, porque tus obras son admirables; largamente conoces mi alma,
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
y mi cuerpo no se te ocultaba, aunque lo plasmabas en la oscuridad, tejiéndolo bajo la tierra.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Tus ojos veían ya mis actos, y todos están escritos en tu libro; los días (míos) estaban determinados antes de que ninguno de ellos fuese.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Oh Dios ¡cuán difíciles de comprender tus designios! ¡Cuán ingente es su número!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Si quisiera contarlos, son más que las arenas; si llegara al fin, mi duración sería como la tuya.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
¡Oh, si quitaras la vida, oh Dios, al impío, y se apartasen de mí los hombres perversos!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Porque con disimulo se rebelan contra Ti; siendo tus enemigos, asumen tu Nombre en vano.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
¿Acaso no debo odiar, Yahvé, a los que te odian, y aborrecer a los que contra Ti se enaltecen?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Los odio con odio total; se han hecho mis propios enemigos.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Escudríñame, oh Dios, y explora mi corazón, examíname y observa mi intimidad;
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
mira si ando por el falso camino, y condúceme por la senda antigua.
