Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Доамне, Ту мэ черчетезь де апроапе ши мэ куношть,
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
штий кынд стау жос ши кынд мэ скол ши де департе ымь пэтрунзь гындул.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Штий кынд умблу ши кынд мэ кулк ши куношть тоате кэиле меле.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
Кэч ну-мь ажунӂе кувынтул пе лимбэ, ши Ту, Доамне, ыл ши куношть ын тотул.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Ту мэ ынконжорь пе динапой ши пе динаинте ши-Ць пуй мына песте мине.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
О штиинцэ атыт де минунатэ есте май пресус де путериле меле: есте пря ыналтэ ка с-о пот принде.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Унде мэ вой дуче департе де Духул Тэу ши унде вой фуӂи департе де Фаца Та?
Дакэ мэ вой суи ын чер, Ту ешть аколо; дакэ мэ вой кулка ын Локуинца морцилор, ятэ-Те ши аколо. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
Дакэ вой луа арипиле зорилор ши мэ вой дуче сэ локуеск ла марӂиня мэрий,
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
ши аколо мына Та мэ ва кэлэузи ши дряпта Та мэ ва апука.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
Дакэ вой зиче: „Чел пуцин ынтунерикул мэ ва акопери ши се ва фаче ноапте лумина димпрежурул меу”,
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
ятэ кэ нич кяр ынтунерикул ну есте ынтунекос пентру Тине, чи ноаптя стрэлучеште ка зиуа ши ынтунерикул, ка лумина.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Ту мь-ай ынтокмит рэрункий, Ту м-ай цесут ын пынтечеле мамей меле:
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
Те лауд кэ сунт о фэптурэ аша де минунатэ. Минунате сунт лукрэриле Тале ши че бине веде суфлетул меу лукрул ачеста!
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
Трупул меу ну ера аскунс де Тине кынд ам фост фэкут ынтр-ун лок тайник, цесут ын кип чудат, ка ын адынчимиле пэмынтулуй.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Кынд ну ерам декыт ун плод фэрэ кип, окий Тэй мэ ведяу ши ын картя Та ерау скрисе тоате зилеле каре-мь ерау рындуите, май ынаинте де а фи фост вреуна дин еле.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
Кыт де непэтрунсе ми се пар гындуриле Тале, Думнезеуле, ши кыт де маре есте нумэрул лор!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
Дакэ ле нумэр, сунт май мулте декыт боабеле де нисип. Кынд мэ трезеск, сунт тот ку Тине.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
О, Думнезеуле, де ай учиде пе чел рэу! Депэртаци-вэ де ла мине, оамень сетошь де сынӂе!
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Ей ворбеск деспре Тине ын кип нелеӂюит, Ыць яу Нумеле ка сэ минтэ, ей, врэжмаший Тэй!
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Сэ ну урэск еу, Доамне, пе чей че Те урэск ши сэ ну-мь фие скырбэ де чей че се ридикэ ымпотрива Та?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
Да, ый урэск ку о урэ десэвыршитэ; ый привеск ка пе врэжмашь ай мей.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Черчетязэ-мэ, Думнезеуле, ши куноаште-мь инима! Ынчаркэ-мэ ши куноаште-мь гындуриле!
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
Везь дакэ сунт пе о кале ря ши ду-мэ пе каля вешничией!
