Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
[For the Chief Musician. A Psalm by David.] Jehovah, you have searched me, and you know me.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
You know my sitting down and my rising up. You perceive my thoughts from afar.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
You search out my path and my lying down, and are acquainted with all my ways.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
For there is not a word on my tongue, but, look, Jehovah, you know it altogether.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
You encircle me behind and in front, and you place your hand upon me.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
This knowledge is beyond me. It's lofty. I can't attain it.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Where could I go from your Spirit? Or where could I flee from your presence?
If I ascend up into heaven, you are there. If I make my bed in Sheol, look, you are there. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
If I take the wings of the dawn, and settle in the uttermost parts of the sea;
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Even there your hand will lead me, and your right hand will hold me.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
If I say, "Surely the darkness will overwhelm me; the light around me will be night;"
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
even the darkness doesn't hide from you, but the night shines as the day. The darkness is like light to you.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
For you formed my inmost being. You knit me together in my mother's womb.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
I will give thanks to you, for I am awesomely and wonderfully made. Your works are wonderful, and my soul knows that very well.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
My frame wasn't hidden from you, when I was made in secret, woven together in the depths of the earth.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Your eyes saw my body. In your book they were all written, the days that were ordained for me, when as yet there were none of them.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
How precious to me are your thoughts, God. How vast is the sum of them.
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
If I would count them, they are more in number than the sand. When I wake up, I am still with you.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
If only you, God, would kill the wicked. Get away from me, you bloodthirsty men.
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
For they speak against you wickedly. Your enemies take your name in vain.
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Jehovah, do I not hate those who hate you? Am I not grieved with those who rise up against you?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
I hate them with perfect hatred. They have become my enemies.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Search me, God, and know my heart. Try me, and know my thoughts.
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
See if there is any wicked way in me, and lead me in the everlasting way.
