Псалми 139
1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.
For the Leader. A Psalm of David. O LORD, Thou hast searched me, and known me.
2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
Thou knowest my downsitting and mine uprising, Thou understandest my thought afar off.
3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
Thou measurest my going about and my lying down, and art acquainted with all my ways.
4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
For there is not a word in my tongue, but, lo, O LORD, Thou knowest it altogether.
5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
Thou hast hemmed me in behind and before, and laid Thy hand upon me.
6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
Such knowledge is too wonderful for me; too high, I cannot attain unto it.
7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Whither shall I go from Thy spirit? or whither shall I flee from Thy presence?
If I ascend up into heaven, Thou art there; if I make my bed in the nether-world, behold, Thou art there. (Sheol h7585)
9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
If I take the wings of the morning, and dwell in the uttermost parts of the sea;
10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
Even there would Thy hand lead me, and Thy right hand would hold me.
11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
And if I say: 'Surely the darkness shall envelop me, and the light about me shall be night';
12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
Even the darkness is not too dark for Thee, but the night shineth as the day; the darkness is even as the light.
13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
For Thou hast made my reins; Thou hast knit me together in my mother's womb.
14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
I will give thanks unto Thee, for I am fearfully and wonderfully made; wonderful are Thy works; and that my soul knoweth right well.
15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
My frame was not hidden from Thee, when I was made in secret, and curiously wrought in the lowest parts of the earth.
16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Thine eyes did see mine unformed substance, and in Thy book they were all written — even the days that were fashioned, when as yet there was none of them.
17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
How weighty also are Thy thoughts unto me, O God! How great is the sum of them!
18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
If I would count them, they are more in number than the sand; were I to come to the end of them, I would still be with Thee.
19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
If Thou but wouldest slay the wicked, O God — depart from me therefore, ye men of blood;
20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
Who utter Thy name with wicked thought, they take it for falsehood, even Thine enemies —
21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
Do not I hate them, O LORD, that hate Thee? And do not I strive with those that rise up against Thee?
22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
I hate them with utmost hatred; I count them mine enemies.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
Search me, O God, and know my heart, try me, and know my thoughts;
24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
And see if there be any way in me that is grievous, and lead me in the way everlasting.
