Псалми 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
Yabi Ubangiji, ya raina. Ya Ubangiji Allahna, kana da girma ƙwarai; kana saye da daraja da ɗaukaka.
2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
Ubangiji ya naɗe kansa da haske kamar riga ya shimfiɗa sammai kamar tenti
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
ya kafa ginshiƙan ɗakin samansa a kan ruwaye. Ya maido da gizagizai suka zama keken yaƙinsa yana hawa a kan fikafikan iska.
4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
Ya mai da iska suka zama’yan saƙonsa harsunan wuta kuma bayinsa.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Ya kafa duniya a kan tussanta; ba za a iya matsar da ita ba.
6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
Ka rufe ta da zurfi kamar da riga ruwaye sun tsaya a bisa duwatsu.
7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
Amma a tsawatawarka ruwaye suka gudu da jin ƙarar tsawanka suka ruga da gudu;
8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
suka gudu a bisa duwatsu, suka gangara zuwa cikin kwaruruka, zuwa wurin da ka shirya musu.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
Ka kafa iyakar da ba a iya tsallakawa; ba za su ƙara rufe duniya ba.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
Ya sa maɓulɓulai suka zuba ruwa cikin kwaruruka; yana gudu tsakanin duwatsu.
11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
Suna ba da ruwa ga dukan namun jeji; jakunan jeji suna kashe ƙishirwansu.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
Tsuntsaye sarari suna sheƙunansu kusa da ruwan; suna rera cikin rassa.
13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
Yana wa duwatsu banruwa daga ɗakinsa na sama; ƙasa tana ƙoshiya da amfanin aikinsa.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
Yana sa ciyawa tă yi girma saboda shanu, tsire-tsire domin mutum ya nome, suna fid da abinci daga ƙasa,
15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
ruwan inabi yakan sa zuciyar mutum tă yi murna, mai kuwa yakan sa fuska tă yi haske, abinci kuma da yake riƙe zuciyarsa.
16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
Ana yi wa itatuwan Ubangiji banruwa sosai, al’ul na Lebanon da ya shuka.
17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
A can tsuntsaye suke sheƙunnansu; shamuwa tana da gidanta a itatuwan fir.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
Manyan duwatsu na awakin jeji ne; tsagaggun duwatsun mafaka ne ga rema.
19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
Wata ne ke ƙididdigar lokuta, rana kuma ta san sa’ad da za tă fāɗi.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
Ka yi duhu, sai ya zama dare, sai dukan namun jeji a kurmi suka fito a maƙe.
21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
Zakoki sun yi ruri sa’ad da suke farauta suna kuma neman abincinsu daga Allah.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
Rana ta fito, sai suka koma shiru; suka koma suka kwanta a kogwanninsu.
23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
Mutum yakan tafi aikinsa, zuwa wurin aikinsa har yamma.
24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
Ina misalin yawan aikinka, ya Ubangiji! Cikin hikima ka yi su duka; duniya ta cika da halittunka.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
Akwai teku, babba da kuma fāɗi, cike da halittun da suka wuce ƙirga, abubuwa masu rai babba da ƙarami.
26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
A can jiragen ruwa suna kai komo, kuma dodon ruwan da ka yi, yă yi wasa a can.
27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
Waɗannan duka suna dogara gare ka don ka ba su abincinsu a daidai lokaci.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
Sa’ad da ba su da shi, sai su tattara shi; sa’ad da ka buɗe hannunka, sukan ƙoshi da abubuwa masu kyau.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Sa’ad da ka ɓoye fuskarka, sai su razana; sa’ad da ka ɗauke numfashinsu, sai su mutu su kuma koma ga ƙura.
30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Sa’ad da ka aika da Ruhunka, sai su halittu, su kuma sabunta fuskar duniya.
31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
Bari ɗaukakar Ubangiji ta dawwama har abada; bari Ubangiji yă yi farin ciki cikin aikinsa,
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
shi wanda ya dubi duniya, sai ta razana, wanda ya taɓa duwatsu, sai suka yi hayaƙi.
33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
Zan rera ga Ubangiji dukan raina; zan rera yabo ga Allahna muddin ina raye.
34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
Bari tunanina yă gamshe shi, yayinda nake farin ciki a cikin Ubangiji.
35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Amma bari masu zunubi su ɓace daga duniya mugaye kuma kada a ƙara ganinsu. Yabi Ubangiji, ya raina. Yabi Ubangiji.
