Псалми 102
1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
Prière d’un malheureux, lorsqu’il est abattu et qu’il répand sa plainte devant l’Éternel. Éternel, écoute ma prière, Et que mon cri parvienne jusqu’à toi!
2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Ne me cache pas ta face au jour de ma détresse! Incline vers moi ton oreille quand je crie! Hâte-toi de m’exaucer!
3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
Car mes jours s’évanouissent en fumée, Et mes os sont enflammés comme un tison.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
Mon cœur est frappé et se dessèche comme l’herbe; J’oublie même de manger mon pain.
5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
Mes gémissements sont tels Que mes os s’attachent à ma chair.
6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
Je ressemble au pélican du désert, Je suis comme le chat-huant des ruines;
7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
Je n’ai plus de sommeil, et je suis Comme l’oiseau solitaire sur un toit.
8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
Chaque jour mes ennemis m’outragent, Et c’est par moi que jurent mes adversaires en fureur.
9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
Je mange la poussière au lieu de pain, Et je mêle des larmes à ma boisson,
10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
A cause de ta colère et de ta fureur; Car tu m’as soulevé et jeté au loin.
11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Mes jours sont comme l’ombre à son déclin, Et je me dessèche comme l’herbe.
12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
Mais toi, Éternel! Tu règnes à perpétuité, Et ta mémoire dure de génération en génération.
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
Tu te lèveras, tu auras pitié de Sion; Car le temps d’avoir pitié d’elle, Le temps fixé est à son terme;
14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
Car tes serviteurs en aiment les pierres, Ils en chérissent la poussière.
15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
Alors les nations craindront le nom de l’Éternel, Et tous les rois de la terre ta gloire.
16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
Oui, l’Éternel rebâtira Sion, Il se montrera dans sa gloire.
17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
Il est attentif à la prière du misérable, Il ne dédaigne pas sa prière.
18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
Que cela soit écrit pour la génération future, Et que le peuple qui sera créé célèbre l’Éternel!
19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
Car il regarde du lieu élevé de sa sainteté; Du haut des cieux l’Éternel regarde sur la terre,
20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
Pour écouter les gémissements des captifs, Pour délivrer ceux qui vont périr,
21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
Afin qu’ils publient dans Sion le nom de l’Éternel, Et ses louanges dans Jérusalem,
22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
Quand tous les peuples s’assembleront, Et tous les royaumes, pour servir l’Éternel.
23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
Il a brisé ma force dans la route, Il a abrégé mes jours.
24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
Je dis: Mon Dieu, ne m’enlève pas au milieu de mes jours, Toi, dont les années durent éternellement!
25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Tu as anciennement fondé la terre, Et les cieux sont l’ouvrage de tes mains.
26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
Ils périront, mais tu subsisteras; Ils s’useront tous comme un vêtement; Tu les changeras comme un habit, et ils seront changés.
27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
Mais toi, tu restes le même, Et tes années ne finiront point.
28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
Les fils de tes serviteurs habiteront leur pays, Et leur postérité s’affermira devant toi.
