Псалми 10
1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
¿Por qué, Yahvé, te estás lejos? ¿Te escondes en el tiempo de la tribulación,
2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
mientras se ensoberbece el impío, y el pobre es vejado y preso en los ardides que aquel le urdió?
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
Porque he aquí que el inicuo se jacta de sus antojos, el expoliador blasfema despreciando a Yahvé.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
En el orgullo de su mente dice el impío: “Él no tomará venganza; Dios no existe.” Tal es todo su pensamiento.
5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
Sus caminos prosperan en todo tiempo; lejos de su ánimo están tus juicios; menosprecia él a todos sus adversarios.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
En su corazón dice: “No seré conmovido; de generación en generación estaré al abrigo de la adversidad.”
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
Su boca está llena de maldición, de astucia y de violencia; bajo su lengua lleva la maldad y la mentira.
8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
Se pone en acecho junto al poblado, en lo escondido, para matar al inocente. Sus ojos están espiando al pobre;
9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
insidia en la oscuridad como el león que desde su guarida está asechando al desvalido para atraparlo; lo arrebata y lo atrae a su red;
10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
se encoge, se agacha hasta el suelo, y el desdichado cae en sus garras.
11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
Dice en su corazón: “Dios está desmemoriado, apartó su rostro, nunca ve nada.”
12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
Levántate, Yahvé Dios mío, alza tu mano; no quieras olvidarte de los afligidos.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
¿Cómo es que el impío desprecia a Dios, diciendo en su corazón: “No tomará venganza”?
14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
Mas Tú lo estás viendo. Tú consideras el afán y la angustia, para tomarlos en tus manos. A Ti está confiado el pobre; Tú eres el protector del huérfano.
15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
Quebranta Tú el brazo del impío y del maligno; castigarás su malicia y no subsistirá.
16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
Yahvé es Rey para siglos eternos; los gentiles fueron exterminados de su tierra.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
Ya escuchaste, Yahvé, el deseo de los humildes; confirmaste su corazón y prestaste oído,
18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
para tomar en tus manos la causa del huérfano y del oprimido, a fin de que nunca más vuelva a infundir pavor el hombre de tierra.
