Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
The proverbs of Solomon, the son of David, king of Israel:
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
That one may learn wisdom and instruction, And receive words of understanding;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
That one may gain the instruction of prudence, Justice, equity, and uprightness;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
Which will give caution to the simple, To the young man wisdom and discretion;
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
Let the wise man hear, and he will increase his knowledge, And the man of understanding will gain wise counsels;
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
So as to understand a proverb and a deep maxim, The words of the wise and their dark sayings.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
The fear of the LORD is the beginning of knowledge; Fools despise wisdom and instruction.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
Hear, O my son! the instruction of thy father, And neglect not the teaching of thy mother!
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
For they shall be a graceful wreath for thy head, And a chain around thy neck.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
My son, if sinners entice thee, Consent thou not!
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
If they say, “Come with us, Let us lie in wait for blood, Let us lurk secretly for him who is innocent in vain;
Let us swallow them up alive, like the underworld, Yea, in full health, as those that go down into the pit; (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
We shall find all kinds of precious substance, We shall fill our houses with spoil;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Thou shalt cast thy lot among us; We will all have one purse;”—
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
My son, walk thou not in their way, Refrain thy foot from their path!
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
For their feet run to evil, And make haste to shed blood.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
For as the net is spread in vain Before the eyes of any bird,
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
So they lie in wait for their own blood; They lurk secretly for their own lives.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
Such are the ways of every one greedy of unjust gain; It taketh away the life of the possessor thereof.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Wisdom crieth out in the highway; In the market-place she uttereth her voice;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
At the head of the noisy streets she crieth aloud; At the entrances of the gates, throughout the city, she proclaimeth her words [[saying]]:
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
How long, ye simple ones, will ye love simplicity? How long will scoffers delight themselves in scoffing, And fools hate knowledge?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Turn ye at my reproof! Behold, I will pour out my spirit to you; I will make known my words to you!
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
“Because I have called, and ye have refused, —Because I have stretched out my hand, and no one hath regarded.
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
Because ye have rejected all my counsel, And have slighted my rebuke, —
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
I also will laugh at your calamity, I will mock when your fear cometh;
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
When your fear cometh upon you like a storm. And destruction overtaketh you like a whirlwind, When distress and anguish come upon you.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Then will they call upon me, but I will not answer! They will seek me early, But they shall not find me!
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
Because they have hated knowledge, And have not chosen the fear of the LORD, —
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
Because they would not attend to my counsel, And have despised all my reproof, —
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Therefore shall they eat of the fruit of their own way, And be filled to the full with their own devices;
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
Yea, the turning away of the simple shall slay them, And the carelessness of fools shall destroy them.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
But whoso hearkeneth to me shall dwell securely, And shall not be disquieted with the fear of evil.”
