Приче Соломонове 7
1 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
Oğlum, sözlərimə bağlı qal, Əmrlərimi özündə saxla.
2 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
Əmrlərimə bağlı qalsan, yaşayacaqsan, Təlimimi göz bəbəyin kimi qoru.
3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
Onları üzük kimi barmağına keçir, Ürəyinin lövhəsinə köçür.
4 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
Hikmətə de: «Bacımsan», İdraka söylə: «Yaxın dostumsan».
5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
Onlar səni əxlaqsız qadından, Şirindilli yad arvaddan qoruyar.
6 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
Evimin pəncərəsinin şəbəkəsindən Mən bayıra baxırdım.
7 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
Bir dəstə cahil gənc arasında Qanmaz bir cavanı gördüm.
8 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
Bu qadının evinin tininə yaxın küçədən keçirdi, Onun evi olan yolla gedirdi.
9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
Alaqaranlıqda, gün batanda, Gecə düşəndə, hava qaralanda.
10 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
Fahişə libaslı, qəlbi fitnə dolu bu qadın Dərhal onu qarşıladı.
11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
O hay-küyçüdür, o bihəyadır, Öz evində oturmayandır.
12 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
Gah küçəyə, gah meydanlara çıxar, Hər tin başı bir pusqu qurar.
13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
O, oğlanı tutub öpdü, Həyasızcasına belə dedi:
14 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
«Ünsiyyət qurbanı kəsməyə borclu idim, Əhdimə bu gün əməl etmişəm.
15 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
Ona görə səni görmək üçün qarşına çıxdım, Səni çox axtardım, axır ki tapdım.
16 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
Yatağıma Misir kətanından toxunan Əlvan üz çəkmişəm.
17 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
Yorğan-döşəyimə Mirra, əzvay, darçın səpmişəm.
18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
Gəl sübhə qədər doyunca sevişək, Eşqdən məst olaq.
19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
Ərim evdə yoxdur, Uzaq bir səfərə gedib.
20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
Pul kisəsini götürüb, Evə ay bədirlənəndə qayıdacaq».
21 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
Fəndlər işlədib onu tovladı, Şirin dilə tutub yoldan çıxartdı.
22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
Kəsilməyə aparılan bir öküz kimi, Kəməndə salınan bir maral kimi Bu oğlan o qadının ardınca düşdü.
23 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
Axırda ciyərinə bir ox saplanacaq. Uçub tez tora düşən quş kimi Bu oğlan da canının alınacağını bilmirdi.
24 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
İndi, ey övladlar, mənə qulaq asın, Dilimdən çıxan sözlərə laqeyd olmayın.
25 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
Qoyma qəlbin o qadının yollarına meyl etsin, Onun yoluna dönmə.
26 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
Çünki o qadın nə qədər insanı qurban edib, Nə qədər adamı öldürüb.
