Приче Соломонове 6
1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
Min son, varder du lofvetsman för din nästa, så hafver du häktat dina hand intill en främmanda;
2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
Du äst invefvad med dins muns tal, och gripen uti dins muns ord.
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
Så gör dock, min son, alltså, och undsätt dig; ty du äst kommen dinom nästa i händer; löp, skynda dig, och drif din nästa.
4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
Låt icke din ögon sofva, eller din ögnahvarf sömnig vara.
5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
Uthjelp dig, såsom en rå utu handene, och såsom en fogel utu foglafängarens hand.
6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
Gack bort till myrona, du later; se uppå hennes seder, och lär.
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
Ändock hon ingen Första eller höfvitsman, eller herra hafver,
8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
Tillreder hon dock likväl sitt bröd om sommaren, och samkar sin mat i andene.
9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
Huru länge ligger du, later? När vill du uppstå af dinom sömn?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
Ja, sof ännu litet, tag der ännu en sömn före; lägg ännu litet händerna tillhopa, att du må sofva;
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
Så skall fattigdomen med hast komma öfver dig, såsom en vandrare, och armod såsom en väpnad man.
12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
En bedrägelig menniska, en skadelig man går med vrångom mun;
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
Vinkar med ögonen, tecknar med foten, viser med fingren;
14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
Tänker alltid något ondt och argt i sitt hjerta, och kommer trätor åstad.
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
Derföre skall honom hans ofärd hasteliga komma; och skall med snarhet sönderbråkad varda, så att der ingen hjelp vara skall.
16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
Si, sex stycke hatar Herren, och vid det sjunde hafver han en styggelse:
17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
Högfärdig ögon, falsk tungo, händer som utgjuta oskyldigt blod;
18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
Hjerta som med arga list umgår, fötter som snare äro till att göra skada;
19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
Ett falskt vittne som icke skämmes att tala lögn, och den der träto emellan bröder åstadkommer.
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
Min son, bevara dins faders bud, och låt icke fara dine moders lag.
21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
Bind dem tillhopa på ditt hjerta dageliga, och häng dem på din hals;
22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
När du går, att de leda dig; när du ligger, att de bevara dig; när du uppvaknar, att de äro ditt tal.
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
Ty budet är en lykta, och lagen är ett ljus; och tuktans straff är lifsens väg;
24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
På det du må bevarad blifva för en ond qvinno; för enes främmandes släta tungo.
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
Låt hennes dägelighet icke göra dig lusta i ditt hjerta, och förtag dig icke på hennes ögnahvarf.
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
Ty en sköka tager enom sitt bröd ifrå; men en gift qvinna fångar ädla lifvet.
27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Kan ock någor behålla eld i barmen, så att hans kläder icke brinna?
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
Huru skulle någor gå på glöd, så att hans fötter icke brände varda?
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
Alltså går det honom, som till sins nästas hustru går; der blifver ingen ostraffad, den vid henne kommer.
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
Det är enom tjuf icke så stor skam, om han stjäl till att mätta sina själ, då honom hungrar;
31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
Och om han gripen varder, gifver han det sjufaldt igen, och lägger dertill alla ägodelarna i sitt hus.
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
Men den som med ene qvinno hor bedrifver, han är en dåre, och förer sitt lif uti förderf.
33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
Dertill skall plåga och skam komma uppå honom, och hans skam skall intet utskrapad varda.
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
Ty mansens harm hafver nit, och skonar intet på hämndenes tid;
35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
Och ser icke till någon person, den försona måtte; och tager intet vid, om du än mycket skänka ville.
