Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
O anake, tsendreño ty hihiko; atokilaño mb’am-pahilalako ty sofi’o,
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
hifejaña’o ty filie-batañe, naho hañaja hilala o soñi’oo.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
Mitsopa-tantele ty soñin-tsimirirañe, vaho malama te amo solikeo ty vava’e;
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
f’ie mafaitse te amo vahon-tsoiñeo am-para’e, masioñe hoe fibara sambe-lela’e.
Mizotso mb’am-pikoromaham-beo o tombo’eo, mitalifitse mb’an-tsikeokeok’ ao ty lia’e. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Tsy haraharae’e i lalan-kaveloñey; mihelahela o lala’eo, fe amoea’e.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Aa le mitsanoña ahy henaneo ry anake, vaho ko mivike amo entam-bavakoo.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Ahankaño lavits’ aze ty lala’o, vaho ko itotofa’o ty sariran-akiba’e;
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
tsy mone hatolo’o ami’ty ila’e ty enge’o, naho o tao’oo amy mifajifajiy,
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
mbore hampiboboke ty ambahiny ty haozara’o, vaho mb’añ’akiba’ ty alik’ama’o o nimokora’oo;
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
Hiñeoñeon-drehe añ’andron-kònka’o, ie mihomake ty nofo’o naho ty sandri’o,
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
ami’ty hoe: Akore te nalaim-pandilovan-draho, naho niheje’ ty troko o endakeo!
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
Tsy nitsendreñeko ty fiarañanaña’ o mpañanakoo, tsy nanokilañako sofiñe o mpañoke ahikoo.
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
Fa an-titotse ho nianto iraho, añivo’ ty fivory naho i valobohòkey.
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Minoma rano an-kadaha’o avao rano midoañe boak’an-tatefatse’o ao.
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Hienene mb’an-dalambey mb’eo hao ty rano’o migoangoañeo? rano hitsiritsiok’ an-damoke eo?
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Ehe t’ie azo, fa ko andiva’o ami’ty ambahiny.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Ho soa-tata ty fipotitiaha’o, vaho irebeho ty valin-katora’o.
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
Hirañe mikoko re, renen-kira maintelèñe— hampaheneñe azo nainai’e o fatroa’eo, i fikokoa’ey avao ty hilosora’o.
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
Akore, anake, t’ie tsepahe’ ty karapilo? naho fihine’ ty arañan’ ambahiny?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
Sindre añatrefam-pihaino’ Iehovà o lala’ ondatio, Songa tsikarahe’e o lalan-tsile’eo.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
Ho fandrihe’ ty hatsivokara’e ty lo-tsereke, vaho hamihiñe aze am-bahotse o hakeo’eo.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Hikenkan-dre fa po-hilala, ty halosoran-kagegea’e ty hampivike aze.
