Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
Oğlum, unutma öğrettiklerimi, Aklında tut buyruklarımı.
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
Çünkü bunlar ömrünü uzatacak, Yaşam yıllarını, esenliğini artıracaktır.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Sevgiyi, sadakati hiç yanından ayırma, Bağla onları boynuna, Yaz yüreğinin levhasına.
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
Böylece Tanrı'nın ve insanların gözünde Beğeni ve saygınlık kazanacaksın.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
RAB'be güven bütün yüreğinle, Kendi aklına bel bağlama.
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
Yaptığın her işte RAB'bi an, O senin yolunu düze çıkarır.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Kendini bilge biri olarak görme, RAB'den kork, kötülükten uzak dur.
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
Böylece bedenin sağlık Ve ferahlık bulur.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Servetinle ve ürününün turfandasıyla RAB'bi onurlandır.
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
O zaman ambarların tıka basa dolar, Teknelerin yeni şarapla dolup taşar.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
Oğlum, RAB'bin terbiye edişini hafife alma, O'nun azarlamasından usanma.
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
Çünkü RAB, oğlundan hoşnut bir baba gibi, Sevdiğini azarlar.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
Bilgeliğe erişene, Aklı bulana ne mutlu!
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
Gümüş kazanmaktansa onu kazanmak daha iyidir. Onun yararı altından daha çoktur.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
Daha değerlidir mücevherden, Dileyeceğin hiçbir şey onunla kıyaslanamaz.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Sağ elinde uzun ömür, Sol elinde zenginlik ve onur vardır.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Yolları sevinç yollarıdır, Evet, bütün yolları esenliğe çıkarır.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
Bilgelik yaşam ağacıdır ona sarılanlara, Ne mutlu ona sımsıkı tutunanlara!
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
RAB dünyanın temelini bilgelikle attı, Gökleri akıllıca yerleştirdi.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
Bilgisiyle enginler yarıldı, Bulutlar suyunu verdi.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
Oğlum, sağlam öğüde, sağgörüye tutun. Sakın gözünü ayırma onlardan.
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
Onlar sana yaşam verecek Ve boynuna güzel bir süs olacak.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
O zaman güvenlik içinde yol alırsın, Sendelemeden.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
Korkusuzca yatar, Tatlı tatlı uyursun.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Beklenmedik felaketten, Ya da kötülerin uğradığı yıkımdan korkma.
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
Çünkü senin güvencen RAB'dir, Tuzağa düşmekten seni O koruyacaktır.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Elinden geldikçe, İyiliğe hakkı olanlardan iyiliği esirgeme.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Elinde varken komşuna, “Bugün git, yarın gel, o zaman veririm” deme.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Sana güvenerek yanında yaşayan komşuna Kötülük tasarlama.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Sana kötülük etmemiş biriyle Yok yere çekişme.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Zorba kişiye imrenme, Onun yollarından hiçbirini seçme.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
Çünkü RAB sapkınlardan tiksinir, Ama doğruların candan dostudur.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
RAB kötülerin evini lanetler, Doğruların oturduğu yeriyse kutsar.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
RAB alaycılarla alay eder, Ama alçakgönüllülere lütfeder.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Bilge kişiler onuru miras alacak, Akılsızlara yalnız utanç kalacak.
