Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
Mwana na Ngai, kobosana mateya na ngai te, kasi batela mibeko na ngai kati na motema na yo;
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
pamba te ekoyeisa mikolo ya bomoi na yo milayi, ekobakisa mibu ebele na bomoi na yo mpe ekomemela yo kimia.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Tika ete bolamu mpe bosolo ekabwana na yo te, linga yango zingazinga na kingo na yo, mpe koma yango na etando ya motema na yo!
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
Okozwa ngolu mpe kombo ya malamu na miso ya Nzambe mpe na miso ya bato.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Ndimela Yawe na motema na yo mobimba, mpe kotia motema te na mayele na yo.
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
Yebaka Ye na banzela na yo nyonso, mpe Ye akokomisa yango alima.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Tika ete omimonaka te moto ya bwanya na miso na yo moko; tosa Yawe mpe longwa na mabe.
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
Ekozala kisi mpo na kokomisa nzoto na yo kolongono mpe kolendisa mikuwa na yo.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Pesaka Yawe lokumu na nzela ya biloko na yo mpe ya bambuma ya liboso ya bozwi na yo nyonso.
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
Bongo bibombelo na yo ekotonda na biloko, mpe bambeki na yo ekotonda na vino.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
Mwana na ngai, yamba toli ya Yawe, koboya te pamela na Ye;
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
pamba te Yawe apamelaka moto oyo Ye alingaka, ndenge kaka tata apamelaka mwana na ye, oyo alingaka.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
Esengo na moto oyo amoni bwanya! Esengo na moto oyo azwi mayele!
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
Pamba te kozala na yango eleki kozala na palata na motuya, mpe lifuti na yango eleki wolo oyo balekisi na moto na motuya.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
Ezali na motuya koleka babiju, mpe eloko moko te oyo moto akoki koluka ekokani na yango.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Kati na loboko na Ye ya mobali, ezali na bomoi ya molayi; mpe kati na loboko na Ye ya mwasi, ezali na lokumu mpe bomengo.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Nzela na Ye ezali ya esengo, mpe banzela na Ye nyonso ya mike ezali ya kimia.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
Bwanya ezali nzete ya bomoi mpo na bato oyo basimbaka yango; bato oyo bakokanga yango makasi bakozala na esengo.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
Na nzela ya bwanya, Yawe atiaki miboko ya mabele; na nzela ya mayele, alendisaki likolo.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
Na nzela ya mayele na Ye, mozindo ya se ya mabele ebimisaki mayi mpe mapata enokisaki mvula.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
Mwana na ngai, tika ete bwanya mpe bososoli ezala mosika ya miso na yo te; batela yango malamu,
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
pamba te ekozala bomoi mpo na yo mpe ngolu mpo na kingo na yo.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Boye, okotambola na kimia na nzela na yo, mpe lokolo na yo ekobeta libaku te.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
Tango okolala, okobanga eloko moko te, pamba te pongi na yo ekozala ya kimia.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Somo ya pwasa ekobangisa yo te, ezala tango bato mabe bakobimela yo na pwasa;
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
pamba te Yawe akozala elikya na yo mpe akobatela makolo na yo mpo ete ekangama te na motambo.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Koboyaka te kosala bolamu epai ya moto oyo azali na bosenga, tango maboko na yo ezali na makoki ya kosala yango.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Kolobaka na moninga na yo te: « Kende, bongo oya sima; nakopesa yo yango lobi; » soki ozali na makoki ya kosala likambo yango.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Kosalaka moninga na yo mabe te soki azali kovanda na kimia epai na yo.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Kolukelaka moto makambo te, oyo ezanga tina soki asali yo mabe te.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Kolulaka te moto ya mobulu mpe koponaka ata nzela moko te, kati na banzela na ye.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
Pamba te Yawe ayinaka bato mabe, kasi ayebisaka basekele na Ye epai ya bato ya sembo.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
Yawe alakelaka mabe ndako ya moto mabe, kasi apambolaka ndako ya moto ya sembo;
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
asambwisaka batioli, kasi atalisaka ngolu na Ye epai ya bato oyo bamikitisaka.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Bato ya bwanya bakozwa nkembo, kasi bazoba bakozala na soni.
