< Приче Соломонове 24 >
1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
Vær ikke misundelig paa onde Mennesker, og hav ikke Lyst til at være hos dem!
2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
Thi deres Hjerte grunder paa Ødelæggelse, og deres Læber udtale, hvad der er til Fortræd.
3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
Ved Visdom bygges et Hus, og ved Forstand befæstes det;
4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
og ved Kundskab blive Kamrene fulde af alt dyrebart og yndigt Gods.
5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
En viis Mand er stærk, og en kyndig Mand styrker sin Kraft.
6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
Thi efter Vejledning skal du føre din Krig, og hvor mange Raadgivere ere, der er Frelse.
7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Visdommen er for høj for en Daare, for Retten skal han ikke oplade sin Mund.
8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Hvo som tænker paa at gøre ondt, ham kalder man en skalkagtig Mand.
9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
Daarskabs Anslag er Synd, og en Spotter er en Vederstyggelighed iblandt Folk.
10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
Du viste Svaghed paa Nødens Dag; din Kraft var ringe.
11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Red dem, som føres til Døden, dem, som vaklende drage hen at miste Livet; maatte du dog holde dem tilbage!
12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
Naar du siger: „Se, vi kende det ikke”, mon da ikke den, som prøver Hjerter, forstaar det, og den, som tager Vare paa din Sjæl, kender det, saa at han betaler et Menneske efter dets Gerning?
13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
Æd Honning, min Søn! thi den er god, og Honningkage er sød for din Gane;
14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
lær saaledes Visdom for din Sjæl; naar du finder den, og der er en Eftertid, skal din Forhaabning ikke tilintetgøres.
15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
Lur ikke, du ugudelige! paa den retfærdiges Bolig; ødelæg ikke hans Hjem!
16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
Thi en retfærdig kan falde syv Gange og staa op igen; men de ugudelige skulle styrte i Ulykken.
17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Glæd dig ikke, naar din Fjende falder, og lad dit Hjerte ikke fryde sig, naar han snubler;
18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
at ikke Herren skal se det, og det maatte være ondt i hans Øjne, og han skal vende sin Vrede fra ham til dig.
19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
Lad ikke din Vrede optændes imod de onde; vær ikke misundelig paa de ugudelige!
20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
Thi den onde skal ingen Eftertid have; de ugudeliges Lampe skal udslukkes.
21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
Min Søn! frygt Herren og Kongen; bland dig ikke iblandt dem, der hige efter Forandringer!
22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
Thi Ulykke fra dem kommer hastelig, og Fordærvelse fra dem begge — hvo kender den?
23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
Ogsaa dette er af de vise: At anse Personer i Dommen er ikke godt.
24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
Hvo som siger til den skyldige: Du er retfærdig, ham skulle Folkeslægter forbande; Folkefærd skulle vredes paa ham.
25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
Men dem, som straffe ham, skal det gaa vel, og der skal komme en god Velsignelse over dem.
26 Ко говори речи истините, у уста љуби.
Kys paa Læber giver den, som svarer med rette Ord.
27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Beskik din Gerning derude, og gør den færdig for dig paa Ageren; byg saa siden dit Hus!
28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
Bliv ikke letsindigt Vidne imod din Næste; og du skulde besvige med dine Læber?
29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
Sig ikke: Ligesom han gjorde mig, saa vil jeg gøre ham; jeg vil betale enhver efter hans Gerning.
30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
Jeg gik over en lad Mands Ager og over et uforstandigt Menneskes Vingaard,
31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
og se, den var aldeles løbet op i Tidsler, dens Overflade var skjult med Nælder, og Stengærdet derom var nedbrudt.
32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Der jeg saa det, lagde jeg mig det paa Hjerte; jeg saa til, jeg annammede en Lærdom:
33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
At sove lidt, at slumre lidt, at folde Hænderne lidt for at ligge —,
34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
saa skal din Armod komme som en Vandringsmand og din Mangel som skjoldvæbnet Mand.