Приче Соломонове 19
1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Mieux vaut un pauvre qui marche en sa simplicité qu’un riche qui tord ses lèvres et qui est insensé.
2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Où n’est point la science de l’âme, il n’y a pas de bien: et celui qui hâte ses pieds tombera.
3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
La folie de l’homme renverse ses pas; et contre Dieu il brûle de colère en son cœur.
4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Les richesses donnent beaucoup de nouveaux amis; mais ceux mêmes qu’avait le pauvre se séparent de lui.
5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
Un témoin faux ne sera pas impuni; et celui qui dit des mensonges n’échappera pas.
6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
Beaucoup honorent la personne d’un homme puissant, et sont amis de celui qui donne des présents.
7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
Les frères d’un homme pauvre le haïssent: en outre ses amis mêmes se retirent loin de lui. Celui qui court seulement après les paroles n’aura rien.
8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
Mais celui qui possède de l’intelligence aime son âme, et celui qui garde la prudence trouvera des biens.
9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
Un faux témoin ne sera pas impuni, et celui qui dit des mensonges périra.
10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
À l’insensé ne conviennent pas les délices, ni à l’esclave la domination sur les princes.
11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
La doctrine d’un homme se connaît à sa patience, et sa gloire est de laisser de côté les choses iniques.
12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
Comme est le rugissement du hon, ainsi est la colère du roi; et comme la rosée qui tombe sur l’herbe, ainsi son hilarité.
13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
La douleur d’un père est un fils insensé; et ce sont des toits continuellement dégouttants qu’une femme querelleuse.
14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
La maison et les richesses sont données par les pères; mais c’est par le Seigneur proprement qu’est donnée une femme prudente.
15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
La paresse envoie l’assoupissement; et l’âme indolente aura faim.
16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
Celui qui garde le commandement garde son âme; mais celui qui néglige sa voie trouvera la mort.
17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
Celui-là prête à intérêt au Seigneur, qui a pitié du pauvre; et il lui rendra son bienfait.
18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Corrige ton fils, n’en désespère pas; mais à le tuer ne dispose pas ton âme.
19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
Celui qui est impatient en souffrira du dommage; et s’il prend quelque chose avec violence, il prendra encore autre chose.
20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
Ecoute le conseil et reçois la discipline, afin que tu sois sage dans tes derniers moments.
21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
Il y a beaucoup de pensées dans le cœur de l’homme; mais la volonté du Seigneur demeurera à jamais.
22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
L’homme indigent est miséricordieux; et mieux vaut le pauvre que l’homme menteur.
23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
La crainte du Seigneur conduit à la vie: elle reposera dans l’abondance sans être visitée par le mal.
24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
Le paresseux cache sa main sous son aisselle; et il ne la porte pas à sa bouche.
25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
L’homme pernicieux ayant été flagellé, l’insensé deviendra plus sage: mais, si tu reprends le sage, il comprendra la discipline.
26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
Celui qui afflige son père et met en fuite sa mère est ignominieux et malheureux.
27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Ne cesse pas mon fils, d’écouter la doctrine; n’ignore pas les paroles de la science.
28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
Un témoin inique se raille du jugement; et la bouche des impies dévore l’iniquité.
29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Les jugements sont préparés pour les railleurs; et les marteaux pour frapper les corps des insensés.
