Приче Соломонове 18
1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
Көпчиликтин айрилип ялғуз жүргән киши һаман өз нәпсигә чоғ тартар; Һәр қандақ чин һекмәткә һаман җан-җәһли билән қарши чиқар.
2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
Ахмақ йорутулушқа қизиқмас; Қизиқидиғини пәқәт өз ойлиғанлирини көрситишла, халас.
3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
Яман киши кәлсә, нәпрәтму пәйда болар; Номуссиз иш иза-аһанәттин айрилмас.
4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
Адәмниң сөзлири чоңқур суларға охшар; Даналиқ булиқи ериқ сүйидәк өркәшләп ақар.
5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
Яманға ян бесишқа, Сорақта һәққанийға увал қилишқа қәтъий болмас.
6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
Ахмақниң ләвлири уни җедәлгә башлар; Униң ағзи «Мени думбала» дәп тәклип қилар.
7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
Ахмақниң ағзи өз бешиға һалакәттур; Униң ләвлири өз җениға қапқандур.
8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
Ғәйвәтхорниң сөзлири һәр хил назу-немәтләрдәк, Кишиниң қәлбигә чоңқур сиңдүрүләр.
9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
Ишида һорун болған кишиму, Бузғунчи билән үлпәтдаш болиду.
10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
Пәрвәрдигарниң нами мәзмут мунардур; Һәққанийлар униң ичигә жүгүрүп кирип жуқурида аман болар.
11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
Бай адәм мал-дуниясини «мустәһкәм шәһирим» дәп биләр; Нәзиридә өзини сақлайдиған егиз сепилдәк турар.
12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
Битчит болуштин авал, көңүлгә тәкәббурлуқ келәр; Авал кәмтәрлик болса, андин шөһрәт келәр.
13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
Сөзни аңлимай туруп, алдирап җавап бәргән, Ахмақлиғини көрситип өзини хиҗаләттә қалдурур.
14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
Тәндики ағриқ азавиға адәмниң өз роһи бәрдашлиқ бәргүзәр; Бирақ роһи сунған болса уни ким көтирәр?
15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
Йорутулғанниң қәлби билимгә еришмәктә, Ақиланиниң қулақлири билимни издимәктә.
16 Дар човеку шири место и води га пред властеље.
Соғат өз егисигә ишикни дағдам ечип берәр; Уни чоң әрбаблар алдиға йәткүзәр.
17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
Дәва қилғанда, авал сөзлигүчиниң сөзлири орунлуқ көрүнәр; Лекин қарши тәрәп соал қоюп ишни сүрүштүрәр.
18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
Чәк ташлаш җедәлләрни түгитәр; Ғоҗиларниң арисидики ишниму һәл қилар.
19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
Рәнҗигән қериндашниң көңлини елиш мустәһкәм шәһәрни елиштинму тәс; Җедәл-маҗира қорғанниң тақақ-балдақлириға охшаштур.
20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
Адәм [дурус] сөзлигәнлигидин қосиғи тоқ болар; Өз көңлидин чиққан сөзлиридин мол һосул алар.
21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
Һаят-мамат тилниң илкидидур; Кимки униң тәсирини әтиварлиса униң мевисидин йәр.
22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
Хотунни таллап алған киши яхшилиқ тапиду, У Пәрвәрдигарниң мәрһимитигә еришкән болиду.
23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
Мискинләр пәс авазда йелинип сөзләр; Бай болса қопаллиқ билән җавап берәр.
24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
Достни көп тутқан киши харап болар; Лекин қериндаштинму йеқин бағланған бир дост бардур.
