Приче Соломонове 18
1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
Særlingen søger et påskud, med vold og magt vil han strid.
2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
Tåben ynder ej Indsigt, men kun, at hans Tanker kommer for Lyset.
3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
Hvor Gudløshed kommer, kommer og Spot, Skam og Skændsel følges.
4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
Ord i Mands Mund er dybe Vande, en rindende Bæk, en Visdomskilde.
5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
Det er ilde at give en skyldig Medhold, så man afviser skyldfris Sag i Retten.
6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
Tåbens Læber fører til Trætte, hans Mund råber højt efter Hug,
7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
Tåbens Mund er hans Våde, hans Læber en Snare for hans Liv.
8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
Bagtalerens Ord er som Lækkerbidskener, de synker dybt i Bugen.
9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
Den, der er efterladen i Gerning, er også Broder til Ødeland.
10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
HERRENs Navn er et stærkt Tårn, den retfærdige løber derhen og bjærges.
11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
Den riges Gods er hans faste Stad, og tykkes ham en knejsende Mur.
12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
Mands Hovmod går forud for Fald, Ydmyghed forud for Ære.
13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
Om nogen svarer, førend han hører, regnes det ham til Dårskab og Skændsel.
14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
Mands Mod udholder Sygdom, men hvo kan bære en sønderbrudt Ånd?
15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
Den forstandiges Hjerte vinder sig Kundskab, de vises Øre attrår Kundskab.
16 Дар човеку шири место и води га пред властеље.
Gaver åbner et Menneske Vej og fører ham hen til de store.
17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
Den, der taler først i en Trætte har Ret, til den anden kommer og går ham efter.
18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
Loddet gør Ende på Trætter og skiller de stærkeste ad.
19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
Krænket Broder er som en Fæstning, Trætter som Portslå for Borg.
20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
Mands Bug mættes af Mundens Frugt, han mættes af Læbernes Grøde.
21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
Død og Liv er i Tungens Vold, hvo der tøjler den, nyder dens Frugt.
22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
Fandt man en Hustru, fandt man Lykken og modtog Nåde fra HERREN.
23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
Fattigmand beder og trygler, Rigmand svarer med hårde Ord.
24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
Med mange Fæller kan Mand gå til Grunde, men Ven kan overgå Broder i Troskab.
