Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Better is a dry morsel with quietness, than a house full of feasting with strife.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
A servant who deals wisely will rule over a son who causes shame, and shall have a part in the inheritance among the brothers.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
The refining pot is for silver, and the furnace for gold, but the LORD tests the hearts.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
An evildoer heeds wicked lips. A liar gives ear to a mischievous tongue.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Whoever mocks the poor reproaches his Maker. He who is glad at calamity shall not be unpunished.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Children's children are the crown of old men; the glory of children are their parents.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Arrogant speech isn't fitting for a fool, much less do lying lips fit a prince.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
A bribe is a precious stone in the eyes of him who gives it; wherever he turns, he prospers.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
He who covers an offense promotes love; but he who repeats a matter separates best friends.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
A rebuke enters deeper into one who has understanding than a hundred lashes into a fool.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
An evil man seeks only rebellion; therefore a cruel messenger shall be sent against him.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Let a bear robbed of her cubs meet a man, rather than a fool in his folly.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Whoever rewards evil for good, evil shall not depart from his house.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
The beginning of strife is like breaching a dam, therefore stop contention before quarreling breaks out.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
He who justifies the wicked, and he who condemns the righteous, both of them alike are an abomination to the LORD.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Why is there money in the hand of a fool to buy wisdom, seeing he has no understanding?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
A friend loves at all times; and a brother is born for adversity.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
A man void of understanding strikes hands, and becomes collateral in the presence of his neighbor.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
He who loves disobedience loves strife. One who builds a high gate seeks destruction.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
One who has a perverse heart doesn't find prosperity, and one who has a deceitful tongue falls into trouble.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
He who becomes the father of a fool grieves. The father of a fool has no joy.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
A cheerful heart makes good medicine, but a crushed spirit dries up the bones.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
A wicked man receives a bribe in secret, to pervert the ways of justice.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Wisdom is before the face of one who has understanding, but the eyes of a fool wander everywhere.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
A foolish son brings grief to his father, and bitterness to her who bore him.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Also to punish the righteous is not good, nor to flog officials for their integrity.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
He who spares his words has knowledge. He who is even tempered is a man of understanding.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Even a fool, when he keeps silent, is counted wise. When he shuts his lips, he is thought to be discerning.
