< Приче Соломонове 17 >
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
設筵滿屋,大家相爭, 不如有塊乾餅,大家相安。
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
僕人辦事聰明,必管轄貽羞之子, 又在眾子中同分產業。
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
鼎為煉銀,爐為煉金; 惟有耶和華熬煉人心。
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
行惡的,留心聽奸詐之言; 說謊的,側耳聽邪惡之語。
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
戲笑窮人的,是辱沒造他的主; 幸災樂禍的,必不免受罰。
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
子孫為老人的冠冕; 父親是兒女的榮耀。
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
愚頑人說美言本不相宜, 何況君王說謊話呢?
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
賄賂在餽送的人眼中看為寶玉, 隨處運動都得順利。
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
遮掩人過的,尋求人愛; 屢次挑錯的,離間密友。
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
一句責備話深入聰明人的心, 強如責打愚昧人一百下。
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
惡人只尋背叛, 所以必有嚴厲的使者奉差攻擊他。
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
寧可遇見丟崽子的母熊, 不可遇見正行愚妄的愚昧人。
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
以惡報善的, 禍患必不離他的家。
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
紛爭的起頭如水放開, 所以,在爭鬧之先必當止息爭競。
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
定惡人為義的,定義人為惡的, 這都為耶和華所憎惡。
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
愚昧人既無聰明, 為何手拿價銀買智慧呢?
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
朋友乃時常親愛, 弟兄為患難而生。
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
在鄰舍面前擊掌作保 乃是無知的人。
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
喜愛爭競的,是喜愛過犯; 高立家門的,乃自取敗壞。
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
心存邪僻的,尋不着好處; 舌弄是非的,陷在禍患中。
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
生愚昧子的,必自愁苦; 愚頑人的父毫無喜樂。
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
喜樂的心乃是良藥; 憂傷的靈使骨枯乾。
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
惡人暗中受賄賂, 為要顛倒判斷。
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
明哲人眼前有智慧; 愚昧人眼望地極。
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
愚昧子使父親愁煩, 使母親憂苦。
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
刑罰義人為不善; 責打君子為不義。
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
寡少言語的,有知識; 性情溫良的,有聰明。
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
愚昧人若靜默不言也可算為智慧; 閉口不說也可算為聰明。