Приче Соломонове 17
1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Tuituknah hmueih im dongkah a bae lakah a ommongnah buhkak kamat te then.
2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Hlang aka cangbam sal loh hlang yah aka bai capa te a taemrhai vetih, pacaboeina taengah rho a tael ni.
3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Cak hamla cak am, sui hamla hmai-ulh om, tedae BOEIPA long tah lungbuei ni a noem.
4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
Thae aka huet loh boethae hmuilai kah a honghi te a hnatung tih, talnah ol te hna a kaeng thil.
5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Khodaeng aka tamdaeng tah amah aka saii kung ni a veet, rhainah soah ko aka hoe khaw hmil mahpawh.
6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Ca rhoek kah a ca rhoek tah patong rhoek kah rhuisam la om tih a napa rhoek te khaw ca rhoek kah a boei a mang la om.
7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
Hlangrhuel hmuilai he a ang ham a rhoeprhui moenih. A honghi kah hmuilai khaw hlangcong hamla koih loeng loeng van pawh.
8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
Kapbaih he a kungmah kah mik ah lungto mikdaithen bangla boeih a hoilae tih a cangbam.
9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
Hlang kah dumlai aka dah loh lungnah a toem dae, olka dongah aka thovael loh a boeihlum khaw a paekboe sak.
10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
Aka ang voei yakhat n'ngawn lakah aka yakming ham tah tluungnah mah a tlaeh pah coeng.
11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
Boekoek loh boethae bueng a tlap dae, anih taengah puencawn muenying muenyang ni a tueih pa eh.
12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Hlang kah a dueidah a laemhong sak vom neh ka hum uh palueng eh, aka ang kah a anglat nen tah ka hum uh boel eh.
13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
A then te thae la aka thuung tah a im lamkah a thae te nong rhoe nong mahpawh.
14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
Olpungkacan a tongnah tah tui a cae sak. Te dongah tuituknah a puek hlanah huu laeh.
15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
Halang aka tang sak neh hlang dueng aka boe sak, amih rhoi bang te BOEIPA kah a tueilaehkoi ni.
16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
Cueihnah lai ham hlang ang kut dongkah a phu te ba ham lae, a lungbuei neh a om hae moenih.
17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
A tue boeih dongah a hui aka lungnah loh, citcai vaengkah ham manuca a cun.
18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Lungbuei aka talh hlang loh kut a yuh tih, a hui mikhmuh ah mingphanah rhi a khang.
19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Boekoek aka lungnah loh olpungnah te a lungnah, a thohka te a sang sak tih pocinah a tlap.
20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Lungbuei aka voeldak loh hnothen hmu pawt tih, a ol neh hlang aka maelh khaw yoethae ah cungku.
21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Amah kah a pha-ueknah ham hlang ang te a cun, te dongah hlang ang kah a napa tah a ko a hoe moenih.
22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Lungbuei kohoe he si la a hoeih sak tih, mueihla a rhawp vaengah songrhuh khaw a koh sak.
23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Laitloeknah a caehlong te phaelh sak ham, halang loh a huep ah kapbaih a loh.
24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Cueihnah he aka yakming ham tah amah mikhmuh ah a om pah tih, aka ang kah a mik ah tah diklai khobawt la a om pah.
25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Capa aka ang tah a napa ham konoinah la om tih, anih aka cun khaw hmuetphawtnah ni.
26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Hlang dueng te lai a sah sak khaw, a dueng dongah hlangcong taam ham then pawh.
27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
A ol aka tuem tah mingnah te aka ming la om tih, mueihla phu tlo aka dingsuek tah hlang lungcuei ni.
28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Hlang ang pataeng a hil a phah atah aka cueih la, a ka a buem atah aka yakming la a ngai coeng.
