Приче Соломонове 16
1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
İnsan aklıyla çok şey tasarlayabilir, Ama dilin vereceği yanıt RAB'dendir.
2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
İnsan her yaptığını temiz sanır, Ama niyetlerini tartan RAB'dir.
3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Yapacağın işleri RAB'be emanet et, O zaman tasarıların gerçekleşir.
4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
RAB her şeyi amacına uygun yapar, Kötü kişinin yıkım gününü de O hazırlar.
5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
RAB yüreği küstah olandan iğrenir, Bilin ki, öyleleri cezasız kalmaz.
6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
Sevgi ve bağlılık suçları bağışlatır, RAB korkusu insanı kötülükten uzaklaştırır.
7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
RAB kişinin yaşayışından hoşnutsa Düşmanlarını bile onunla barıştırır.
8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Doğrulukla kazanılan az şey Haksızlıkla kazanılan büyük gelirden iyidir.
9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
Kişi yüreğinde gideceği yolu tasarlar, Ama adımlarını RAB yönlendirir.
10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
Tanrı buyruklarını kralın ağzıyla açıklar, Bu nedenle kral adaleti çiğnememelidir.
11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
Doğru terazi ve baskül RAB'bindir, Bütün tartı ağırlıklarını O belirler.
12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
Krallar kötülükten iğrenir, Çünkü tahtın güvencesi adalettir.
13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
Kral doğru söyleyenden hoşnut kalır, Dürüst konuşanı sever.
14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
Kralın öfkesi ölüm habercisidir, Ama bilge kişi onu yatıştırır.
15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
Kralın yüzü gülüyorsa, yaşam demektir. Lütfu son yağmuru getiren bulut gibidir.
16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
Bilgelik kazanmak altından daha değerlidir, Akla sahip olmak da gümüşe yeğlenir.
17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
Dürüstlerin tuttuğu yol kötülükten uzaklaştırır, Yoluna dikkat eden, canını korur.
18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Gururun ardından yıkım, Kibirli ruhun ardından da düşüş gelir.
19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
Mazlumlar arasında alçakgönüllü biri olmak, Kibirlilerle çapul malı paylaşmaktan iyidir.
20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
Öğüde kulak veren başarıya ulaşır, RAB'be güvenen mutlu olur.
21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
Bilge yüreklilere akıllı denir, Tatlı söz ikna gücünü artırır.
22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
Sağduyu, sahibine yaşam kaynağı, Ahmaklıksa ahmaklara cezadır.
23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
Bilgenin aklı diline yön verir, Dudaklarının ikna gücünü artırır.
24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
Hoş sözler petek balı gibidir, Cana tatlı ve bedene şifadır.
25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Öyle yol var ki, insana düz gibi görünür, Ama sonu ölümdür.
26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
Emekçinin iştahıdır onu çalıştıran, Çünkü açlığı onu kamçılar.
27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
Alçaklar başkalarına kötülük tasarlar, Konuşmaları kavurucu ateş gibidir.
28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
Huysuz kişi çekişmeyi körükler, Dedikoducu can dostları ayırır.
29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
Zorba kişi başkalarını ayartır Ve onları olumsuz yola yöneltir.
30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
Göz kırpmak düzenbazlığa, Sinsi gülücükler kötülüğe işarettir.
31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
Ağarmış saçlar onur tacıdır, Doğru yaşayışla kazanılır.
32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
Sabırlı kişi yiğitten üstündür, Kendini denetleyen de kentler fethedenden üstündür.
33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
İnsan kura atar, Ama her kararı RAB verir.
