Приче Соломонове 15
1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Mampitolike habosehañe ty rehake malea, fe mitrobo haviñerañe ty volam-peha’e.
2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
Mitolon-kilala an-katò ty famele’ i mahihitse, fe mipororoake hagegeañe ty vava’ i dagola.
3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Manitsike ze hene toetse o fihaino’ Iehovào, misary ty raty naho ty soa.
4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
Hataen-kaveloñe ty fameleke mamere, fe mampikoritoke troke naho ama’e ty hamengohañe.
5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
mañìnje ty fañòhan-drae’e ty dagola, fe mahilala ty mañaoñ’ anatse.
6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
Vara bey ty añ’anjomba’ o vañoñeo, fe manolo-tsotry ty tombom-baro’ i lahiaga.
7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
Mampiboele hilala ty fivimbi’ o mahihitseo; fe tsy izay ty tro’ i dagola.
8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Veta am’ Iehovà ty fisoroña’ o lo-tserekeo, fe ifalea’e ty halali’ o vantañeo.
9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
Tiva am’ Iehovà ty taro’ i lahiaga, fe kokoa’e ty mañean-kavantañañe.
10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Mampalovilovy ty mandrìke amy lalañey te lafaeñe, mikoromake ty malaiñ’ endake.
Mivañavaña añatrefa’ Iehovà ty tanen-dolo naho i tsikeokeoke, sandrake ty arofo’ ondaty! (Sheol h7585)
12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Tsy kokoa’ ty mpanivetive te ereteñe; tsy tilihe’e ty mahihitse.
13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Mampaviake vintañe ty arofo misomobotsòboke, fe mahafola-paiañe ty troke ngoma.
14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
Mpitsoeke hilala ty troke maharendreke, fe mampibotseke hagegeañe ty vava’ i dagola.
15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
Fonga mavoiñe ty andro’ o misotrio, fe mitolon-tsabadidake ty arofo minembanembañe.
16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Hàmake ty kedeke mitrao-pañeveñañe am’ Iehovà, ta ty vara-bey reketse hekoheko.
17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Kitra’e anjotsoañe añañe am-pikokoañe, ta te anozoañe temboay vinondrake am-palaiñañe.
18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
Mitrobo hotakotake ty mpiloa-tiñake, fe mampipendreñe fifandierañe ty malaon-kaviñerañe.
19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
Iremberembeam-patike te añ’oloñolo’ i votro, fe dinamoke ty lala’ i vañoñey.
20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Mahafale an-drae ty anake mahihitse, fe mañìnje rene t’indaty gege.
21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
Hagegeañe ty mahaehake i seretse, fe vantan-dia t’indaty mahilala.
22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Milesa ty safiry po-panolo-kevetse, fe mahaeneke te maro mpanoro.
23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Mahafale ondaty te mahafanoiñe ty falie’e, akore ty hasoa’ ty saontsy tandrife.
Mañambone ty lala’ o mahihitseo, iholiara’e i tsikeokeoke ambane ao. (Sheol h7585)
25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Hombota’ Iehovà ty akiba’ o mpirengevokeo, fe ajado’e ty efe-tane’ i vantotsey.
26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
Tiva am’ Iehovà o fikitrofañeo, fe hiringiry ty saontsy mampanintsy.
27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Manolo-tsotry ty akiba’e ty mamory an-katramo, fe ho veloñe ty malaim-bokàñe.
28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Mañereñere ty hanoiña’e ty arofo’ i vantañey, fe mampipororoake haratiañe ty falie’ i lahiaga.
29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
Lavitse o raty tserekeo t’Iehovà, fe janji’e ty halali’ o vañoñeo.
30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
Mahafale arofo ty fihaino miloeloe, vaho solik’ an-taolañe ty talily soa.
31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Amo mahihitseo ty himoneña’ ty aman-dravembia mitsendreñe anatse mahaveloñe.
32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Mañìnje ty vata’e ty malaiñ’ endake, fe manonton-kilala ty mitsatsike fanoroañe.
33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Fañòhañe hihitse ty fañeveñañe am’ Iehovà, miaolo ty asiñe te mireke.
