Приче Соломонове 14
1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
La femme sage bâtit sa maison, Et la femme insensée la renverse de ses propres mains.
2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
Celui qui marche dans la droiture craint l’Éternel, Mais celui qui prend des voies tortueuses le méprise.
3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
Dans la bouche de l’insensé est une verge pour son orgueil, Mais les lèvres des sages les gardent.
4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
S’il n’y a pas de bœufs, la crèche est vide; C’est à la vigueur des bœufs qu’on doit l’abondance des revenus.
5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
Un témoin fidèle ne ment pas, Mais un faux témoin dit des mensonges.
6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
Le moqueur cherche la sagesse et ne la trouve pas, Mais pour l’homme intelligent la science est chose facile.
7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
Éloigne-toi de l’insensé; Ce n’est pas sur ses lèvres que tu aperçois la science.
8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
La sagesse de l’homme prudent, c’est l’intelligence de sa voie; La folie des insensés, c’est la tromperie.
9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
Les insensés se font un jeu du péché, Mais parmi les hommes droits se trouve la bienveillance.
10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
Le cœur connaît ses propres chagrins, Et un étranger ne saurait partager sa joie.
11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
La maison des méchants sera détruite, Mais la tente des hommes droits fleurira.
12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Telle voie paraît droite à un homme, Mais son issue, c’est la voie de la mort.
13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
Au milieu même du rire le cœur peut être affligé, Et la joie peut finir par la détresse.
14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
Celui dont le cœur s’égare se rassasie de ses voies, Et l’homme de bien se rassasie de ce qui est en lui.
15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
L’homme simple croit tout ce qu’on dit, Mais l’homme prudent est attentif à ses pas.
16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
Le sage a de la retenue et se détourne du mal, Mais l’insensé est arrogant et plein de sécurité.
17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
Celui qui est prompt à la colère fait des sottises, Et l’homme plein de malice s’attire la haine.
18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Les simples ont en partage la folie, Et les hommes prudents se font de la science une couronne.
19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
Les mauvais s’inclinent devant les bons, Et les méchants aux portes du juste.
20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
Le pauvre est odieux même à son ami, Mais les amis du riche sont nombreux.
21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Celui qui méprise son prochain commet un péché, Mais heureux celui qui a pitié des misérables!
22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
Ceux qui méditent le mal ne s’égarent-ils pas? Mais ceux qui méditent le bien agissent avec bonté et fidélité.
23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
Tout travail procure l’abondance, Mais les paroles en l’air ne mènent qu’à la disette.
24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
La richesse est une couronne pour les sages; La folie des insensés est toujours de la folie.
25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
Le témoin véridique délivre des âmes, Mais le trompeur dit des mensonges.
26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
Celui qui craint l’Éternel possède un appui ferme, Et ses enfants ont un refuge auprès de lui.
27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
La crainte de l’Éternel est une source de vie, Pour détourner des pièges de la mort.
28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
Quand le peuple est nombreux, c’est la gloire d’un roi; Quand le peuple manque, c’est la ruine du prince.
29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
Celui qui est lent à la colère a une grande intelligence, Mais celui qui est prompt à s’emporter proclame sa folie.
30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Un cœur calme est la vie du corps, Mais l’envie est la carie des os.
31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Opprimer le pauvre, c’est outrager celui qui l’a fait; Mais avoir pitié de l’indigent, c’est l’honorer.
32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Le méchant est renversé par sa méchanceté, Mais le juste trouve un refuge même en sa mort.
33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Dans un cœur intelligent repose la sagesse, Mais au milieu des insensés elle se montre à découvert.
34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
La justice élève une nation, Mais le péché est la honte des peuples.
35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
La faveur du roi est pour le serviteur prudent, Et sa colère pour celui qui fait honte.
