< Приче Соломонове 13 >

1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
A son wise [the] discipline of a father and a mocker not he listens to a rebuke.
2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
From [the] fruit of [the] mouth of a person he eats good thing[s] and [the] appetite of treacherous [people] [is] violence.
3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
[one who] guards Mouth his [is] protecting life his [one who] opens lips his ruin [belongs] to him.
4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
[is] coveting And nothing appetite his a sluggard and [the] appetite of diligent [people] it will be made fat.
5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
A word of falsehood he hates a righteous [person] and a wicked [person] he acts odiously and he may act shamefully.
6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
Righteousness it preserves integrity of way and wickedness it subverts sin.
7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
There [is one who] enriches himself and there not [is] anything [one who] impoverishes himself and wealth great.
8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
[the] ransom of [the] life of A person [is] wealth his and a poor [person] not he hears a threat.
9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
[the] light of Righteous [people] it rejoices and [the] lamp of wicked [people] it is extinguished.
10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Only with pride it gives contention and [is] with [those who] receive advice wisdom.
11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Wealth from vanity it will become small and [one who] gathers on hand he will increase.
12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Hope deferred [is] making sick [the] heart and [is] a tree of life a desire [which] comes.
13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
[one who] despises A word he will be pledged to it and [one] fearing a commandment he he will be rewarded.
14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
[the] instruction of A wise [person] [is] a fountain of life to turn aside from [the] snares of death.
15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Insight good it gives favor and [the] way of treacherous [people] [is] enduring.
16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Every sensible [person] he acts with knowledge and a fool he spreads out foolishness.
17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
A messenger wicked he falls in trouble and an envoy of faithfulness [is] healing.
18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Poverty and shame [one who] ignores discipline and [one who] keeps correction he is honored.
19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
A desire done (is pleasing *LAH(b)*) to a person and [is] an abomination of fools to turn aside from evil.
20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
([one who] walks *Q(K)*) With wise [people] (he will become wise *Q(K)*) and [one who] associates with fools he will be harmed.
21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Sinners it pursues calamity and righteous [people] it rewards good.
22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
A good [person] he leaves an inheritance to children of children and [is] stored up for the righteous [the] wealth of a sinner.
23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Abundance of food [the] unplowed ground of poor [people] and there [is what] is swept away in not justice.
24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
[one who] restrains Rod his [is] hating son his and [one who] loves him he seeks early him discipline.
25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
A righteous [person] [is] eating to [the] satiety of appetite his and [the] belly of wicked [people] it is lacking.

< Приче Соломонове 13 >