Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
parabolae Salomonis filii David regis Israhel
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
ad sciendam sapientiam et disciplinam
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
ad intellegenda verba prudentiae et suscipiendam eruditionem doctrinae iustitiam et iudicium et aequitatem
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
ut detur parvulis astutia adulescenti scientia et intellectus
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
audiens sapiens sapientior erit et intellegens gubernacula possidebit
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
animadvertet parabolam et interpretationem verba sapientium et enigmata eorum
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
timor Domini principium scientiae sapientiam atque doctrinam stulti despiciunt
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
audi fili mi disciplinam patris tui et ne dimittas legem matris tuae
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
ut addatur gratia capiti tuo et torques collo tuo
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
fili mi si te lactaverint peccatores ne adquiescas
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
si dixerint veni nobiscum insidiemur sanguini abscondamus tendiculas contra insontem frustra
degluttiamus eum sicut infernus viventem et integrum quasi descendentem in lacum (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
omnem pretiosam substantiam repperiemus implebimus domos nostras spoliis
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
sortem mitte nobiscum marsuppium unum sit omnium nostrum
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
fili mi ne ambules cum eis prohibe pedem tuum a semitis eorum
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
pedes enim illorum ad malum currunt et festinant ut effundant sanguinem
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
frustra autem iacitur rete ante oculos pinnatorum
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
ipsique contra sanguinem suum insidiantur et moliuntur fraudes contra animas suas
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
sic semitae omnis avari animas possidentium rapiunt
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
sapientia foris praedicat in plateis dat vocem suam
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
in capite turbarum clamitat in foribus portarum urbis profert verba sua dicens
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
usquequo parvuli diligitis infantiam et stulti ea quae sibi sunt noxia cupiunt et inprudentes odibunt scientiam
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
convertimini ad correptionem meam en proferam vobis spiritum meum et ostendam verba mea
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
quia vocavi et rennuistis extendi manum meam et non fuit qui aspiceret
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
despexistis omne consilium meum et increpationes meas neglexistis
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
ego quoque in interitu vestro ridebo et subsannabo cum vobis quod timebatis advenerit
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
cum inruerit repentina calamitas et interitus quasi tempestas ingruerit quando venerit super vos tribulatio et angustia
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
tunc invocabunt me et non exaudiam mane consurgent et non invenient me
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
eo quod exosam habuerint disciplinam et timorem Domini non susceperint
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
nec adquieverint consilio meo et detraxerint universae correptioni meae
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
comedent igitur fructus viae suae suisque consiliis saturabuntur
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
aversio parvulorum interficiet eos et prosperitas stultorum perdet illos
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
qui autem me audierit absque terrore requiescet et abundantia perfruetur malorum timore sublato
