4 Мојсијева 30
1 И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.
摩西晓谕以色列各支派的首领说：“耶和华所吩咐的乃是这样：
2 Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.
人若向耶和华许愿或起誓，要约束自己，就不可食言，必要按口中所出的一切话行。
3 А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,
女子年幼、还在父家的时候，若向耶和华许愿，要约束自己，
4 И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.
她父亲也听见她所许的愿并约束自己的话，却向她默默不言，她所许的愿并约束自己的话就都要为定。
5 Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.
但她父亲听见的日子若不应承她所许的愿和约束自己的话，就都不得为定；耶和华也必赦免她，因为她父亲不应承。
6 Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,
她若出了嫁，有愿在身，或是口中出了约束自己的冒失话，
7 А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.
她丈夫听见的日子，却向她默默不言，她所许的愿并约束自己的话就都要为定。
8 Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.
但她丈夫听见的日子，若不应承，就算废了她所许的愿和她出口约束自己的冒失话；耶和华也必赦免她。
9 А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.
寡妇或是被休的妇人所许的愿，就是她约束自己的话，都要为定。
10 Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,
她若在丈夫家里许了愿或起了誓，约束自己，
11 И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.
丈夫听见，却向她默默不言，也没有不应承，她所许的愿并约束自己的话就都要为定。
12 Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.
丈夫听见的日子，若把这两样全废了，妇人口中所许的愿或是约束自己的话就都不得为定，因她丈夫已经把这两样废了；耶和华也必赦免她。
13 Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.
凡她所许的愿和刻苦约束自己所起的誓，她丈夫可以坚定，也可以废去。
14 Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.
倘若她丈夫天天向她默默不言，就算是坚定她所许的愿和约束自己的话；因丈夫听见的日子向她默默不言，就使这两样坚定。
15 Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.
但她丈夫听见以后，若使这两样全废了，就要担当妇人的罪孽。”
16 Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.
这是丈夫待妻子，父亲待女儿，女儿年幼、还在父家，耶和华所吩咐摩西的律例。
