< 4 Мојсијева 10 >
1 Још рече Господ Мојсију говорећи:
El Señor le dijo a Moisés:
2 Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
“Haz dos trompetas de plata martillada. Se usarán para convocar a los israelitas y para hacer que el campamento se mueva.
3 Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
Cuando se toquen las dos trompetas, todos los israelitas se reunirán ante ti en la entrada del Tabernáculo de Reunión.
4 А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
Pero si sólo se toca una, sólo los líderes de la tribu se reunirán ante ti.
5 А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
“Cuando se toque la trompeta, que es la señal de alarma para salir, los campamentos del lado este deben salir primero.
6 А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
Cuando se toca la trompeta por segunda vez, los campamentos del lado sur deben marchar. Esa es su señal para empezar a moverse.
7 А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
Para convocar a la gente, soplen las trompetas normalmente, no la señal de alarma fuerte.
8 А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
Los descendientes de Aarón deben tocar las trompetas. Esta regulación seguirá vigente en todos los tiempos y para todas las generaciones futuras.
9 И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
“Cuando estés en tu propia tierra y tengas que ir a la batalla contra un enemigo que te haya atacado, toca la señal de alarma y el Señor tu Dios no te olvidará: te salvará de tus enemigos.
10 Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
Toquen las trompetas cuando celebren también, en sus fiestas regulares y al principio de cada mes. Es decir, cuando traigas tus holocaustos y tus ofrendas de comunión que serán como un recordatorio para ti ante tu Dios. Yo soy el Señor tu Dios”.
11 И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
Entonces la nube se levantó del Tabernáculo del Testimonio el vigésimo día del segundo mes del segundo año.
12 И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.
Los israelitas abandonaron el desierto del Sinaí y se desplazaron de un lugar a otro hasta que la nube se detuvo en el desierto de Parán.
13 Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
Esta fue la primera vez que salieron siguiendo el mandato del Señor a través de Moisés.
14 И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
Las divisiones de la tribu de Judá fueron las primeras en marchar bajo su bandera, con Naasón, hijo de Aminadab, al mando.
15 А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
Natanael, hijo de Zuar, estaba a cargo de la tribu de Isacar,
16 А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
y Eliab, hijo de Helón, estaba a cargo de la división tribal de Zabulón.
17 И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
Entonces el Tabernáculo fue desmontado, y los guersonitas y los meraritas que lo llevaban se pusieron en marcha.
18 Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
Luego vinieron las divisiones de la tribu de Rubén, quienes marcharon bajo su bandera, con Elisur, hijo de Sedeur, a cargo.
19 А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
Selumiel, hijo de Zurishaddai, estaba a cargo de la tribu de Simeón,
20 А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
y Eliasaf, hijo de Deuel, estaba a cargo de la tribu de Gad.
21 И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
Entonces los coatitas se pusieron en marcha, llevando los objetos sagrados. El tabernáculo se colocaría antes de que llegaran.
22 Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
Luego vinieron las divisiones de la tribu de Efraín, y marcharon bajo su bandera, con Elisama, hijo de Amihud a cargo.
23 А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
Gamaliel, hijo de Pedasur, estaba a cargo de la tribu de Manasés,
24 А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
y Abidán, hijo de Gedeón, estaba a cargo de la tribu de Benjamín.
25 Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
Finalmente llegaron las divisiones de Dan que marcharon bajo su bandera, defendiendo la retaguardia de todos los grupos tribales, con Ahiezer, hijo de Amisadai, a cargo.
26 А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
Pagiel, hijo de Ocrán, estaba a cargo de la tribu de Aser,
27 А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
y Ajirá, hijo de Enán, estaba a cargo de la tribu de Neftalí.
28 Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
Este era el orden en el se desplazaban las tribus de Israel.
29 А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
Moisés le explicó a Hobab, el hijo del suegro de Moisés, Reuel, el madianita, “Nos vamos al lugar que el Señor prometió diciendo: ‘Te daré esta tierra’. Ven con nosotros y seremos buenos contigo, porque el Señor le ha prometido cosas buenas a Israel”.
30 А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
“No, no me iré, volveré a mi país y a mi pueblo”, respondió Hobab.
31 А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
“Por favor, no nos abandones ahora”, le dijo Moisés, “porque tú eres el único que sabe dónde debemos acampar en el desierto y puedes guiarnos.
32 И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
Si vienes con nosotros, todo lo bueno que el Señor nos de como bendición lo compartiremos contigo”.
33 И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
Se fueron de la montaña del Señor para hacer un viaje de tres días, y El Arca del Pacto del Señor les mostró el camino durante estos tres días para encontrar un lugar para acampar.
34 И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
La nube del Señor estuvo sobre ellos durante el día mientras se alejaban del campamento.
35 И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
Cada vez que el Arca avanzaba, Moisés gritaba: “Levántate, Señor, y que tus enemigos se dispersen, y que los que te odian huyan de ti”.
36 А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.
Cada vez que se detenía, Moisés gritaba: “Vuelve, Señor, a los miles y miles del pueblo de Israel”.