Плач Јеремијин 5

1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

HERRE, kom vor Skæbne i Hu, sku ned og se vor Skændsel!

2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

Vor Arvelod tilfaldt fremmede, Udlændinge fik vore Huse.

3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

Forældreløse, faderløse er vi, som Enker er vore Mødre.

4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

Vort Drikkevand maa vi købe, betale maa vi vort Brænde.

5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

Aaget trykker vor Nakke, vi trættes og finder ej Hvile.

6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.

Ægypten rakte vi Haand, Assur, for at mættes med Brød.

7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.

Vore Fædre, som synded, er borte, og vi maa bære deres Skyld.

8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.

Over os raader Trælle, ingen frier os fra dem.

9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.

Med Livsfare henter vi vort Brød, udsatte for Ørkenens Sværd.

10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.

Vor Hud er sværtet som en Ovn af Hungerens svidende Lue.

11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.

De skændede Kvinder i Zion, Jomfruer i Judas Byer.

12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.

Fyrster greb de og hængte, tog intet Hensyn til gamle.

13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.

Ynglinge sattes til Kværnen, under Brændeknippet segnede Drenge.

14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.

De gamle forsvandt fra Porten, de unge fra Strengenes Leg.

15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.

Vort Hjertes Glæde er borte, vor Dans er vendt til Sorg.

16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!

Kronen faldt af vort Hoved, ve os, at vi har syndet!

17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

Vort Hjerte blev derfor sygt, derfor vort Øje mørkt:

18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.

For Zions Bjerg, som er øde, Ræve tumler sig der.

19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.

Du, HERRE, troner for evigt, fra Slægt til Slægt staar din Trone.

20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

Hvi glemmer du os bestandig og svigter os alle Dage?

21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.

Omvend os, HERRE, til dig, saa vender vi om, giv os nye Dage, som fordum!

22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?

Eller har du helt stødt os bort, er din Vrede mod os uden Ende?