Књига о судијама 19
1 И у то време, кад не беше цара у Израиљу, беше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудиног.
To naah Israel kaminawk loe siangpahrang tawn o ai vop; Ephraim mae taengah kaom, Levi kami maeto mah Judah prae Bethlehem vangpui ih nongpata maeto to zula ah lak.
2 А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца свог у Витлејем Јудин, и оста онде четири месеца.
Toe anih ih zula loe sava nuiah oep om ai, tangyat a zawh, nongpata loe a sava to caehtaak ving moe, Judah prae Bethlehem vangpui ah kaom ampa khaeah oh; ampa im ah khrah palito thung oh.
3 А муж њен уста и отиде за њом да јој лепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка свог, и два магарца; и она га уведе у кућу оца свог, и кад га виде отац њен обрадова се доласку његовом.
A sava loe angmah ih zula to pathloep moe, hoih let hanah a caeh; laa hrang hnetto hoiah a tamna maeto a caeh haih; nongpata mah a sava to ampa imthung ah akun haih, ampa mah anih to hnuk naah, paroeai kawnh.
4 И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и онде јеђаху и пијаху и ноћиваху.
Nongpata ampa, amsae mah anih to cam raeh khae, tiah a naa pongah anih loe to ah ni thumto thung cam; anih loe to ah naekcaak moe, a iih.
5 А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету свом: Поткрепи срце своје залогајем хлеба, па онда идите.
Ni palito oh pacoengah anih loe angmah ih avang ah amlaem hanah, khawnthaw ah angthawk, toe nongpata ampa mah a mawkca khaeah, khawnbang buhcaak pacoengah caeh hoih, tiah a naa.
6 И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео.
To pongah nihnik loe nawnto anghnut hoi moe, buh to a caak hoi; to naah nongpata ampa mah, Poeknawm ah om hoih loe, vaiduem doeh cam hoi raeh khae, tiah a naa.
7 Али човек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи онде.
A mawkca loe caeh han angthawk tahang boeh, to naah amsae mah anih to kaang pae khruek pongah, a cam let.
8 Потом урани петог дана да иде; и рече му отац младичин: Поткрепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже.
Ni pangato naah anih loe im ah amlaem han khawnbang khawnthaw ah angthawk; to naah tangla ih ampa mah, Poeknawm ah om hoi raeh, tiah a naa. To pongah athun karoek to a oh hoi let moe, nawnto buh to a caak hoi.
9 Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору.
To pacoengah Levi kami loe caeh hanah a zula hoi a tamna maeto kawk moe, angthawk tahang; to naah tangla ampa, amsae mah anih khaeah, Khenah, niduem tom boeh; vaihni loe cam hoi let raeh, niduem tom boeh; cam hoi raeh, poeknawm ai ah om hoi hmah; khawnbang khawnthaw ah angthawk hoih loe, nangmah ih avang ah amlaem hoih, tiah a naa.
10 Али човек не хте ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова.
Toe a mawkca loe to naduem to cam han koeh ai boeh pongah, angthawk moe, laa hrang hnetto pongah hmuenmae phawhsak pacoengah, a zula hoi nawnto Jebus, tiah kawk ih Jerusalem vangpui ah caeh.
11 А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо.
Jebus vangpui a phak hoi tom naah loe, niduem tom boeh; a tamna mah angmah ih angraeng khaeah, Angzo ah, hae Jebus kaminawk ih vangpui thungah akun si loe, iip si, tiah a naa.
12 А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје.
Angmah ih angraeng mah anih khaeah, Israel kami na ai; acaeng kalah kaminawk ih vangpui thungah loe akun han om ai; Gibeah vangpui karoek to caeh si, tiah a naa.
13 Још рече момку свом: Хајде брже да стигнемо у које од тих места и да ноћимо у Гаваји или у Рами.
Anih mah a tamna khaeah, Angzo ah; Gibeah maw, to ai boeh loe Ramah vangpui maw, phak thai hanah tha pathok si, to ih vangpui maeto thungah iip si, tiah a naa.
14 И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове.
To pongah caeh o poe; niduem naah loe Benjamin prae Gibeah vangpui to a phak o.
15 И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.
To Gibeah vangpui thungah caeh o moe, to ah iih han amsak o, toe mi mah doeh nihcae to im ah toemsak ai pongah, lampui taengah anghnut o sut.
16 И гле, један старац враћаше се с посла свог из поља увече, а беше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оног места беху синови Венијаминови.
Khenah, duembang phak naah loe Ephraim mae ah kaom mitong maeto, lawk hoiah angzoh; anih doeh Gibeah vangpui ah caeh toeng; Benjamin acaengnawk loe to vangpui thungah oh o.
17 И он подигавши очи своје угледа оног човека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш?
Anih mah doeng tahang naah, vangpui lampui taengah kaom angvinnawk to a hnuk; to naah mitong mah, Naa ah maw na caeh o han? Naa hoiah maw nang zoh o loe? tiah a naa.
18 А он му одговори: Идемо до Витлејема Јудиног до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудиног, а сада идем к дому Господњем и нема никога да ме прими у кућу.
To kami mah mitong khaeah, Kaicae loe Judah prae Bethlehem vangpui hoiah Ephraim mae ah ka caeh o; kai loe Ephraim mae ah kaom kami ni; Judah prae Bethlehem ah ka caeh moe, Angraeng im ah caeh hanah kam sak; mi mah doeh im ah na toemsak ai vop.
19 А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста.
Kaimah ih laa hrang raawkcak hoi caphaeh doeh ka tawnh, kaimah hoi na tamna nongpata hoi ka hoih ih thendoeng caak hanah takaw hoi misurtui doeh ka tawnh; tidoeh angai ai, tiah a naa.
20 А старац му рече: Буди миран; шта ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици.
To mitong mah, Nangcae khaeah monghaih om nasoe, nang toeng o ih hmuennawk doeh kang paek o han hmang; lampui taengah om o hmah, tiah a naa.
21 И уведе га у своју кућу, и положи магарцима; потом опраше ноге, и једоше и пише.
To pongah mitong mah anih to angmah ih im ah caeh haih moe, laa hrang doeh rawkcak a paek; nihcae loe khok ban amsaeh o, buhcaak o moe, a naek o.
22 А кад се развеселише, гле, људи оног града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: Изведи тог човека што је ушао у твоју кућу, да га познамо.
Poeknawm ah oh o naah, avang thung ih kahoih ai thoemto kaminawk loe to mitong ih im to takui o; thok to boh pae o moe, im tawnkung mitong khaeah, na im ah katoem kami to ka zae o haih hanah, hae ah na hoiah, tiah a hang o thuih.
23 И изашав к њима онај човек, господар од куће, рече им: Не, браћо, не чините зло; кад је човек ушао у моју кућу, не чините то безумље.
Im tawnkung mitong loe tasa bangah caeh moe, nihcae khaeah, Nawkamyanawk, to tih na ai ni; kahoih ai hmuen to sah o hmah; kai im ah katoem hae kami nuiah hae batktih amthuhaih hmuen to sah o hmah.
24 Ево кћи моја девојка и иноча његова, њих ћу вам извести, па њих осрамотите и чините с њима шта вам је воља, само човеку овом не чините то безумље.
Khenah, Ka canu tangla hoi anih ih zula loe hae ah oh; nihnik to nangcae khaeah kang hoih han, hoih, tiah na poek o ih baktih toengah sah oh, toe hae kami nuiah loe azat thok hmuen to sah o hmah, tiah a naa.
25 Али га не хтеше послушати они људи; тада онај човек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је целу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забеле.
To kaminawk mah tahngai pae o ai pongah, Levi kami mah a zula to nihcae khaeah tasa bangah pathok pae; to kaminawk mah to nongpata to aqum puek koeh thaithue sak o moe, zae o haih pacoengah, khawnbang khodai naah im ah patoeh o.
26 И дошавши жена у зору паде код врата од куће оног човека где беше господар њен, и лежа докле се не расвану.
Nongpata loe khodai naah angmah angraeng ohhaih im ah angzoh let, khodai khoek to thok taengah angsong sut.
27 А господар њен уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча његова лежаше на вратима кућним, и руке јој на прагу.
Angmah ih angraeng loe kholong caeh hanah, khawnbang khawnthaw ah angthawk moe, thok paong naah, thok nuiah ban koeng moe, amtim sut a zula to a hnuk.
28 И рече јој: Устани да идемо. Али не би одговора; тада је метну на магарца, и уставши човек пође у место своје,
A sava mah anih khaeah, Angthawk ah, caeh si boeh, tiah a naa. Toe anih mah lok pathim pae ai; to naah a sava mah anih to laa hrang nuiah thueng tahang moe, angmah ohhaih ahmuen ah caeh haih.
29 И дошав кући својој узе мач, и узе иночу своју и исече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве.
Im phak naah anih mah haikaek to lak moe, a zula to aboengh hatlai hnetto ah takroek pacoengah, Israel kaminawk ohhaih ahmuen boih ah a pat.
30 И ко год виде говораше: Није се учинило нити се видело такво шта откад изиђоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и већајте и говорите.
To hmuen hnu kaminawk boih mah, Israel kaminawk Izip prae thung hoi angzoh nathuem hoi kamtong vaihni ni khoek to, hae baktih hmuen hae mi mah doeh sah vai ai, hnu doeh hnu o vai ai vop; poek o noek ah loe, poekhaih thui o noek ah, tiah a thuih o.
