< Јован 2 >

1 И трећи дан би свадба у Кани галилејској, и онде беше мати Исусова.
اَنَنْتَرَں تْرُتِییَدِوَسے گالِیلْ پْرَدیشِیے کانّانامْنِ نَگَرے وِواہَ آسِیتْ تَتْرَ چَ یِیشورْماتا تِشْٹھَتْ۔
2 А позван беше и Исус и ученици Његови на свадбу.
تَسْمَے وِواہایَ یِیشُسْتَسْیَ شِشْیاشْچَ نِمَنْتْرِتا آسَنْ۔
3 И кад неста вина, рече мати Исусова Њему: Немају вина.
تَدَنَنْتَرَں دْراکْشارَسَسْیَ نْیُونَتْوادْ یِیشورْماتا تَمَوَدَتْ ایتیشاں دْراکْشارَسو ناسْتِ۔
4 Исус јој рече: Шта је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.
تَدا سَ تامَووچَتْ ہے نارِ مَیا سَہَ تَوَ کِں کارْیَّں؟ مَمَ سَمَیَ اِدانِیں نوپَتِشْٹھَتِ۔
5 Рече мати Његова слугама: Шта год вам рече учините.
تَتَسْتَسْیَ ماتا داسانَووچَدْ اَیَں یَدْ وَدَتِ تَدیوَ کُرُتَ۔
6 А онде беше шест водених судова од камена, постављених по обичају јеврејског чишћења, који узимаху по два или по три ведра.
تَسْمِنْ سْتھانے یِہُودِییاناں شُچِتْوَکَرَنَوْیَوَہارانُساریناڈھَکَیکَجَلَدھَرانِ پاشانَمَیانِ شَڈْورِہَتْپاتْرانِآسَنْ۔
7 Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха.
تَدا یِیشُسْتانْ سَرْوَّکَلَشانْ جَلَیح پُورَیِتُں تاناجْناپَیَتْ، تَتَسْتے سَرْوّانْ کُمْبھاناکَرْنَں جَلَیح پَرْیَّپُورَیَنْ۔
8 И рече им: Захватите сад и носите куму. И однесоше.
اَتھَ تیبھْیَح کِنْچِدُتّارْیَّ بھوجْیادھِپاتیحسَمِیپَں نیتُں سَ تانادِشَتْ، تے تَدَنَیَنْ۔
9 А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знаше откуда је (а слуге знаху које су захватиле воду), зовну кум женика,
اَپَرَنْچَ تَجَّلَں کَتھَں دْراکْشارَسوبھَوَتْ تَجَّلَواہَکاداسا جْناتُں شَکْتاح کِنْتُ تَدْبھوجْیادھِپو جْناتُں ناشَکْنوتْ تَدَوَلِہْیَ وَرَں سَںمْبودْیاوَدَتَ،
10 И рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино досле.
لوکاح پْرَتھَمَں اُتَّمَدْراکْشارَسَں دَدَتِ تَشُ یَتھیشْٹَں پِتَوَتْسُ تَسْما کِنْچِدَنُتَّمَنْچَ دَدَتِ کِنْتُ تْوَمِدانِیں یاوَتْ اُتَّمَدْراکْشارَسَں سْتھاپَیَسِ۔
11 Ово учини Исус почетак чудесима у Кани галилејској, и показа славу своју; и ученици Његови вероваше Га.
اِتّھَں یِیشُرْگالِیلَپْرَدیشے آشْچَرْیَّکارْمَّ پْرارَمْبھَ نِجَمَہِمانَں پْراکاشَیَتْ تَتَح شِشْیاسْتَسْمِنْ وْیَشْوَسَنْ۔
12 Потом сиђе у Капернаум, Он и мати Његова, и браћа Његова, и ученици Његови, и онде стајаше не много дана.
تَتَح پَرَمْ سَ نِجَماتْرُبھْراتْرُسْشِشْیَیح سارْدّھں کَپھَرْناہُومَمْ آگَمَتْ کِنْتُ تَتْرَ بَہُودِنانِ آتِشْٹھَتْ۔
13 И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.
تَدَنَنْتَرَں یِہُودِیاناں نِسْتاروتْسَوے نِکَٹَماگَتے یِیشُ رْیِرُوشالَمْ نَگَرَمْ آگَچّھَتْ۔
14 И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху.
تَتو مَنْدِرَسْیَ مَدھْیے گومیشَپاراوَتَوِکْرَیِنو وانِجَکْشْچوپَوِشْٹانْ وِلوکْیَ
15 И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета;
رَجُّبھِح کَشاں نِرْمّایَ سَرْوَّگومیشادِبھِح سارْدّھَں تانْ مَنْدِرادْ دُورِیکرِتَوانْ۔
16 И рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки.
وَنِجاں مُدْرادِ وِکِیرْیَّ آسَنانِ نْیُوبْجِیکرِتْیَ پاراوَتَوِکْرَیِبھْیوکَتھَیَدْ اَسْماتْ سْتھاناتْ سَرْوانْییتانِ نَیَتَ، مَمَ پِتُگرِہَں وانِجْیَگرِہَں ما کارْشْٹَ۔
17 А ученици се Његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме.
تَسْماتْ تَنْمَنْدِرارْتھَ اُدْیوگو یَسْتُ سَ گْرَسَتِیوَ مامْ۔ اِماں شاسْتْرِییَلِپِں شِشْیاحسَمَسْمَرَنْ۔
18 А Јевреји одговарајући рекоше Му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?
تَتَح پَرَمْ یِہُودِییَلوکا یِیشِمَوَدَنْ تَوَمِدرِشَکَرْمَّکَرَناتْ کِں چِہْنَمَسْمانْ دَرْشَیَسِ؟
19 Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.
تَتو یِیشُسْتانَووچَدْ یُشْمابھِرے تَسْمِنْ مَنْدِرے ناشِتے دِنَتْرَیَمَدھْیےہَں تَدْ اُتّھاپَیِشْیامِ۔
20 А Јевреји рекоше: Четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?
تَدا یِہُودِیا وْیاہارْشُح، ایتَسْیَ مَنْدِرَسَ نِرْمّانینَ شَٹْچَتْوارِںشَدْ وَتْسَرا گَتاح، تْوَں کِں دِنَتْرَیَمَدھْیے تَدْ اُتّھاپَیِشْیَسِ؟
21 А Он говораше за цркву тела свог.
کِنْتُ سَ نِجَدیہَرُوپَمَنْدِرے کَتھامِماں کَتھِتَوانْ۔
22 А кад уста из мртвих, опоменуше се ученици Његови да ово говораше, и вероваше писму и речи коју рече Исус.
سَ یَدیتادرِشَں گَدِتَوانْ تَچّھِشْیاح شْمَشاناتْ تَدِییوتّھانے سَتِ سْمرِتْوا دھَرْمَّگْرَنْتھے یِیشُنوکْتَکَتھایاں چَ وْیَشْوَسِشُح۔
23 А кад беше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вероваше у име Његово, видећи чудеса Његова која чињаше.
اَنَنْتَرَں نِسْتاروتْسَوَسْیَ بھوجْیَسَمَیے یِرُوشالَمْ نَگَرے تَتْکْرُتاشْچَرْیَّکَرْمّانِ وِلوکْیَ بَہُبھِسْتَسْیَ نامَنِ وِشْوَسِتَں۔
24 Али Исус не повераваше им себе; јер их све знаше,
کِنْتُ سَ تیشاں کَریشُ سْوَں نَ سَمَرْپَیَتْ، یَتَح سَ سَرْوّانَوَیتْ۔
25 И не требаше Му да ко сведочи за човека; јер сам знаше шта беше у човеку.
سَ مانَویشُ کَسْیَچِتْ پْرَمانَں ناپیکْشَتَ یَتو مَنُجاناں مَدھْیے یَدْیَدَسْتِ تَتَّتْ سوجاناتْ۔

< Јован 2 >