Књига о Јову 37
1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
At this also my heart trembleth, and is moved out of its place.
2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
Hear attentively the noise of His voice, and the sound that goeth out of His mouth.
3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
He sendeth it forth under the whole heaven, and His lightning unto the ends of the earth.
4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
After it a voice roareth; He thundereth with the voice of His majesty; and He stayeth them not when His voice is heard.
5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
God thundereth marvellously with His voice; great things doeth He, which we cannot comprehend.
6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
For He saith to the snow: 'Fall thou on the earth'; likewise to the shower of rain, and to the showers of His mighty rain.
7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
He sealeth up the hand of every man, that all men whom He hath made may know it.
8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
Then the beasts go into coverts, and remain in their dens.
9 С југа долази олуја, и са севера зима.
Out of the Chamber cometh the storm; and cold out of the north.
10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
By the breath of God ice is given, and the breadth of the waters is straitened.
11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
Yea, He ladeth the thick cloud with moister, He spreadeth abroad the cloud of His lightning;
12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
And they are turned round about by His guidance, that they may do whatsoever He commandeth them upon the face of the habitable world:
13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
Whether it be for correction, or for His earth, or for mercy, that He cause it to come.
14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
Hearken unto this, O Job; stand still, and consider the wondrous works of God.
15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
Dost thou know how God enjoineth them, and causeth the lightning of His cloud to shine?
16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
Dost thou know the balancings of the clouds, the wondrous works of Him who is perfect in knowledge?
17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
Thou whose garments are warm, when the earth is still by reason of the south wind;
18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
Canst thou with Him spread out the sky, which is strong as a molten mirror?
19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
Teach us what we shall say unto Him; for we cannot order our speech by reason of darkness.
20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
Shall it be told Him that I would speak? Or should a man wish that he were swallowed up?
21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
And now men see not the light which is bright in the skies; but the wind passeth, and cleanseth them.
22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
Out of the north cometh golden splendour, about God is terrible majesty.
23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
The Almighty, whom we cannot find out, is excellent in power, yet to judgment and plenteous justice He doeth no violence.
24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Men do therefore fear Him; He regardeth not any that are wise of heart.
