Књига о Јову 30
1 А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
Pero ahora se ríen de mí personas mucho más jóvenes que yo; personas a cuyos padres no pondría a trabajar con mis perros pastores.
2 А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
Son demasiado débiles para serme útiles y están agotados.
3 Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
Adelgazados por el hambre y la necesidad, tratan de comer la tierra seca en el desierto oscuro y desolado.
4 Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
Allí recogen hierbas del desierto y las hojas de los arbustos, y comen las raíces de las retamas.
5 Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
Fueron expulsados de la comunidad.
6 Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
La gente gritaba tras ellos como si fueran ladrones. Tienen que vivir en barrancos peligrosos, en cuevas y entre las rocas.
7 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
Gritan como animales entre los arbustos; se acurrucan entre la maleza para refugiarse.
8 Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
Son gente insensata, sin nombre, que ha sido expulsada de la tierra.
9 И њима сам сада песма, и постах им прича.
Pero ahora se burlan de mí en sus cantos; ¡me he convertido en un chiste para ellos!
10 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
Me desprecian y rehúyen; no dudan en escupirme a la cara.
11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
Dios ha aflojado la cuerda de mi arco y me ha humillado.
12 С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
La chusma se levanta contra mí, y me hace correr; como una ciudad sitiada planifican formas de destruirme.
13 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
Cortan mi vía de escape; provocan mi caída y lo hacen sin ayuda de nadie.
14 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
Entran por una amplia brecha; se precipitan mientras el muro se derrumba.
15 Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
Me invaden los terrores; mi honor se lo lleva el viento; mi salvación se desvanece como una nube.
16 И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
Y ahora mi vida se desvanece; cada día la desesperación me atenaza.
17 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
Por la noche mis huesos agonizan; el dolor me roe y no cesa.
18 Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
Dios me agarra bruscamente por la ropa; me tira del cuello de la camisa.
19 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
Me ha arrojado al barro; me ha humillado como polvo y ceniza.
20 Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
Dios, clamo a ti, pero no respondes; me presento ante ti, pero ni siquiera te fijas en mí.
21 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
Te has vuelto cruel conmigo; usas tu poder para hacerme sufrir.
22 Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
Me levantas y me llevas en el viento; me arrojas en el torbellino.
23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
Sé que me llevas a la muerte, al lugar donde van todos los vivos.
24 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
¿Quién querría dar una patada a un hombre cuando está abatido, cuando claman por ayuda en su momento de dificultad?
25 Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
¿No lloré por los que pasaban por momentos difíciles? ¿No me afligí por lo que sufrían los pobres?
26 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
Pero cuando busqué el bien, sólo vino el mal, y cuando esperé la luz, todo lo que vino fue oscuridad.
27 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
En mi interior hay confusión, nunca se detiene; me enfrento a días de desesperación.
28 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
Estoy tan deprimido; ver el sol no ayuda. Me pongo de pie en la asamblea y clamo por ayuda.
29 Брат постах змајевима и друг совама.
Soy como un hermano de los chacales, un compañero de los búhos.
30 Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
Mi piel se ennegrece sobre mí; y mis huesos arden dentro de mí.
31 Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
Mi lira sólo toca canciones tristes, y mi pipa es la voz de los que lloran.
