Књига о Јову 3
1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
After this time Job opened his mouth, and cursed his day.
2 И проговоривши Јов рече:
And Job commenced, and said,
3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
Oh that the day whereon I was born might perish, and the night when it was said, There hath been a male child conceived.
4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
May that day be [covered with] darkness; may not God from above inquire for it, and may no light beam upon it.
5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
Oh that darkness and the shadow of death might defile it; may a cloud rest upon it; may the blackness of the day terrify it.
6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
Yon night — let darkness seize upon it; let it not be united to the days of the year; let it not come into the number of the [periods lighted by the] moon.
7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
Lo, may that night be solitary, let no song of joy occur thereon.
8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
Let those denounce it that curse the day, who are ready to raise up their mourning cry.
9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
Let the stars of its twilight be darkened; let it hope for light, and there be none; and let it not behold the eyelids of the morning-dawn;
10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
Because God closed not against me the doors of the womb, and thus concealed trouble from my eyes.
11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
Why did I not die [the moment I issued] from the womb, and [why] was I not born merely to perish at once?
12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
Wherefore were knees ready to receive me? and for what purpose were breasts there that I might suck?
13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
For now should I be lying still and be quiet; I should sleep: then would I be at rest,
14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
With kings and counsellors of the earth, who build up ruined places for themselves;
15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
Or with princes possessing gold, who fill their houses with silver;
16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
Or as an untimely birth, hidden [from view] I should not exist; as infants that never have seen the light;
17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
There [where] the wicked cease from troubling; and where the exhausted weary are at rest;
18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
[Where] the prisoners repose together, [and] they hear no more the taskmaster's voice.
19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
The small with the great is there, and the servant free from his master.
20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
Wherefore giveth He now light to the labor-laden, and life unto the bitter in soul?
21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
Who wait for death, which [cometh] not; and who dig for it sooner than for hidden treasures;
22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
Who would rejoice even to exulting, who would be glad could they but find a grave?
23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
[Why is light given] to a man whose way is hidden, and around whom God hath placed a fence?
24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
For before my food cometh my groaning, and like the water are poured forth my loud complaints.
25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
Because what I greatly dreaded is come upon me, and what I apprehended is come unto me.
26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
I have had no safety, and no quiet, and no rest; and [now] harrowing trouble is come.
