Књига о Јову 17
1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
Dech mój skażony jest; dni moje giną; groby mię czekają.
2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
Zaiste naśmiewcy są przy mnie, a w ich draźnieniu mieszka oko moje.
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
Staw mi, proszę, rękojmię za się. Któż jest ten? Niech mi na to da rękę.
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
Boś serce ich ukrył przed wyrozumieniem; przetoż ich nie wywyższysz.
5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
Kto pochlebia przyjaciołom, oczy synów jego ustaną.
6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
Wystawił mię zaiste na przypowieść ludziom, i jako śmiechowisko przed nimi.
7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
Zaćmione jest dla żałości oko moje, a wszystkie myśli moje są jako cień.
8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
Zdumieją się szczerzy nad tem; a niewinny przeciwko obłudnikowi powstanie.
9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
Będzie się trzymał sprawiedliwy drogi swojej; a kto ma czyste ręce, przyczyni mocy.
10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
Wy tedy wszyscy nawróćcie się, a pójdźcie, proszę; bo nie znajduję między wami mądrego.
11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
Dni moje przeminęły; myśli moje rozerwane są, to jest, zamysły serca mego.
12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Noc mi się w dzień obraca; a światłość skraca się dla ciemości.
Jeźlibym czego oczekiwał, grób będzie domem moim, a w ciemnościach uścielę łoże moje. (Sheol h7585)
14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
Do dołu rzekę: Ojcem moim jesteś; a do robaków: Wy jesteście matką moją, i siostrą moją.
15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
Bo gdzież teraz jest nadzieja moja? a oczekiwanie moje któż ogląda?
