Књига о Јову 17
1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
Dýchání mé ruší se, dnové moji hynou, hrobu blízký jsem.
2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
Jistě posměvači jsou u mne, a pro jejich mne kormoucení nepřichází ani sen na oči mé.
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
Postav mi, prosím, rukojmě za sebe; kdo jest ten, nechť mi na to ruky podá.
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
Nebo srdce jejich přikryl jsi, aby nerozuměli, a protož jich nepovýšíš.
5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
Kdož pochlebuje bližním, oči synů jeho zhynou.
6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
Jistě vystavil mne za přísloví lidem, a za divadlo všechněm,
7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
Tak že pro žalost pošly oči mé, a oudové moji všickni stínu jsou podobni.
8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
Užasnouť se nad tím upřímí, a však nevinný proti pokrytci vždy se zsilovati bude.
9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
Přídržeti se bude, pravím, spravedlivý cesty své, a ten, jenž jest čistých rukou, posilní se více.
10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
Tolikéž i vy všickni obraťte se, a poďte, prosím; neboť nenacházím mezi vámi moudrého.
11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
Dnové moji pomíjejí, myšlení má mizejí, přemyšlování, pravím, srdce mého.
12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Noc mi obracejí v den, a světla denního ukracují pro přítomnost temností.
Abych pak čeho i očekával, hrob bude dům můj, ve tmě usteli ložce své. (Sheol h7585)
14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
Jámu nazovu otcem svým, matkou pak a sestrou svou červy.
15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
Kdež jest tedy očekávání mé? A kdo to, čím bych se troštoval, spatří?
