Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Then answered Eliphaz the Temanite, and said:
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
Should a wise man make answer with windy knowledge, and fill his belly with the east wind?
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
Should he reason with unprofitable talk, or with speeches wherewith he can do no good?
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Yea, thou doest away with fear, and impairest devotion before God.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
For thine iniquity teacheth thy mouth, and thou choosest the tongue of the crafty.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Thine own mouth condemneth thee, and not I; yea, thine own lips testify against thee.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
Art thou the first man that was born? Or wast thou brought forth before the hills?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
Dost thou hearken in the council of God? And dost thou restrain wisdom to thyself?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
What knowest thou, that we know not? What understandest thou, which is not in us?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
With us are both the gray-headed and the very aged men, much older than thy father.
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Are the consolations of God too small for thee, and the word that dealeth gently with thee?
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
Why doth thy heart carry thee away? And why do thine eyes wink?
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
That thou turnest thy spirit against God, and lettest such words go out of thy mouth.
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
What is man, that he should be clean? And he that is born of a woman, that he should be righteous?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Behold, He putteth no trust in His holy ones; yea, the heavens are not clean in His sight.
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
How much less one that is abominable and impure, man who drinketh iniquity like water!
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
I will tell thee, hear thou me; and that which I have seen I will declare —
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
Which wise men have told from their fathers, and have not hid it;
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
Unto whom alone the land was given, and no stranger passed among them.
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
The wicked man travaileth with pain all his days, even the number of years that are laid up for the oppressor.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
A sound of terrors is in his ears: in prosperity the destroyer shall come upon him.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
He believeth not that he shall return out of darkness, and he is waited for of the sword.
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
He wandereth abroad for bread: 'Where is it?' He knoweth that the day of darkness is ready at his hand.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
Distress and anguish overwhelm him; they prevail against him, as a king ready to the battle.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
Because he hath stretched out his hand against God, and behaveth himself proudly against the Almighty;
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
He runneth upon him with a stiff neck, with the thick bosses of his bucklers.
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
Because he hath covered his face with his fatness, and made collops of fat on his loins;
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
And he hath dwelt in desolate cities, in houses which no man would inhabit, which were ready to become heaps.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
He shall not be rich, neither shall his substance continue, neither shall their produce bend to the earth.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
He shall not depart out of darkness; the flame shall dry up his branches, and by the breath of His mouth shall he go away.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
Let him not trust in vanity, deceiving himself; for vanity shall be his recompense.
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
It shall be accomplished before his time, and his branch shall not be leafy.
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
He shall shake off his unripe grape as the vine, and shall cast off his flower as the olive.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
For the company of the godless shall be desolate, and fire shall consume the tents of bribery.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
They conceive mischief, and bring forth iniquity, and their belly prepareth deceit.
