Књига о Јову 13
1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
Ciertamente mis ojos vieron todo esto. Mis oídos lo escucharon y entendieron.
2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
Como ustedes lo saben, yo también lo sé. En nada soy menos que ustedes.
3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
Pero en verdad yo me dirijo a ʼEL-Shadday, porque quiero disputar con ʼElohim.
4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
Ustedes son forjadores de mentiras. Médicos inútiles son todos ustedes.
5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
¡Ojalá callaran por completo! Esto sería sabiduría.
6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
Escuchen mi argumento y atiendan las contenciones de mis labios.
7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
¿Dirán ustedes perversidades a favor de ʼElohim? ¿Hablarán engaño a favor de Él?
8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
¿Mostrarán parcialidad a su favor? ¿Contenderán ustedes a favor de ʼElohim?
9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
¿Les irá bien cuando Él los escudriñe? ¿Se burlarán de Él como el que se burla de un hombre?
10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
Ciertamente los reprenderá, si en secreto son parciales.
11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
¿No los aterrorizará su majestad, y caerá su terror sobre ustedes?
12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
Sus dichos memorables serán proverbios de polvo, y sus defensas serán de barro.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Callen y hablaré yo. ¡Y que me venga lo que venga!
14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
¿Por qué debo tomar mi carne entre mis dientes, y colocar mi vida en mis manos?
15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Ciertamente aunque me mate, en Él esperaré, pero defenderé mis caminos delante de Él.
16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
Esto también será mi salvación, porque no llegará ante su presencia el impío.
17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
Escuchen con atención lo que digo. Mi declaración entre en sus oídos:
18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Ciertamente preparé mi defensa. Sé que seré declarado justo.
19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
¿Quiere alguno contender conmigo? Porque si ahora callo, moriría.
20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
Solo dos cosas no hagas conmigo, y no me esconderé de tu Presencia:
21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Aparta de sobre mí tu mano, y no me espante tu terror.
22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
Llama luego y yo responderé, o yo hablaré y Tú me responderás.
23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
¿Cuántas son mis iniquidades y pecados? Hazme saber mi transgresión y mi pecado.
24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
¿Por qué ocultas tu rostro y me consideras tu enemigo?
25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
¿Quebrantas una hoja volandera, y persigues un pasto seco?
26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
Escribes contra mí cosas amargas y me haces heredar las iniquidades de mi juventud.
27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
Colocas mis pies en el cepo. Vigilas todos mis caminos. Trazas un límite para las plantas de mis pies.
28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Mi cuerpo se desgasta como cosa podrida, como ropa vieja comida de polilla.
