< Књига о Јову 10 >

1 Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
“Abrabɔ afono me; enti mɛka mʼasɛm a meremfa hwee nsie na mɛkasa afiri me kra yeadie mu.
2 Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
Mɛka akyerɛ Onyankopɔn sɛ: Mmu me kumfɔ, na mmom kyerɛ kwaadu a wobɔ me.
3 Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
Sɛ wohyɛ me so a, ɛdeɛn na wonya? Adɛn enti na wopo wo nsa ano adwuma na wosere hwɛ amumuyɛfoɔ nhyehyɛeɛ?
4 Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
Wowɔ ɔhonam mu ani anaa? Wohunu adeɛ te sɛ ɔdasani anaa?
5 Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
Wo nkwa nna te sɛ ɔdasani anaa wo mfeɛ te sɛ onipa,
6 Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
a enti ɛsɛ sɛ wohwehwɛ me mfomsoɔ na wopɛɛpɛɛ me bɔne mu?
7 Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
Ɛwom sɛ wonim sɛ menni fɔ deɛ, nanso obiara nso rentumi nnye me mfiri wo nsam.
8 Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
“Wo nsa na ɛnwonoo me na ɛbɔɔ me. Afei wobɛdane wo ho asɛe me anaa?
9 Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
Kae sɛ wonwonoo me sɛ dɔteɛ. Na wobɛdane me ayɛ me mfuturo bio?
10 Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
Woanhwie me sɛ nufosuo no womaa me mu piiɛ sɛ kyiisi,
11 Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
amfa wedeɛ ne honam ankata me ho ankeka nnompe ne ntini antoatoa mu anaa?
12 Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
Womaa me nkwa, yii ayamyɛ kyerɛɛ me, na ɔhwɛsie mu, wohwɛɛ me honhom so.
13 И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
“Nanso yei na wode siee wʼakoma mu; na menim sɛ na yei wɔ wʼadwene mu.
14 Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
Sɛ meyɛɛ bɔne a anka wobɛhwɛ me na wobɛma me ɛso asotwe.
15 Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
Na sɛ medi fɔ a, nnome nka me! Na sɛ mpo medi bem a, merentumi mpagya me ti, ɛfiri sɛ aniwuo ahyɛ me ma na mʼamanehunu amene me.
16 И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
Na sɛ mepagya me ti a, wodɛɛdɛɛ me sɛ gyata, na bio woda wo tumi nwanwa no adi tia me.
17 Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
Wode adansefoɔ foforɔ bɛtia me na woma wʼabofuo ano yɛ den wɔ me so; wʼakodɔm tu ba me so ɛberɛ biara.
18 Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
“Adɛn enti na woma wɔwoo me? Ɛkaa me nko a anka mewuiɛ ansa na ani bi rehunu me.
19 Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
Anka mamma nkwa yi mu, anaasɛ wosoaa me firi awotwaa mu de me kɔɔ damena mu tee a, anka ɛyɛ.
20 Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
Aka kakra na me nna atwam, gyaa me na menya anigyeɛ ɛberɛ tiawa bi
21 Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
ansa na makɔ koransane kusuuyɛ ne sunsumma kabii asase so,
22 У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
asase a ɛyɛ anadwo sum kabii, sunsumma tumm ne sakasaka, baabi a ɛhɔ hann mpo te sɛ esum.”

< Књига о Јову 10 >