Књига пророка Јеремије 18
1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:
The word that has been to Jeremiah from YHWH, saying,
2 Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје.
“Rise, and you have gone down [to] the potter’s house, and there I cause you to hear My words”;
3 Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.
and I go down [to] the potter’s house, and behold, he is doing a work on the stones,
4 И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини.
and the vessel that he is making is marred, as clay in the hand of the potter, and he has turned and he makes it another vessel, as it was right in the eyes of the potter to make.
5 Тада дође ми реч Господња говорећи:
And there is a word of YHWH to me, saying,
6 Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.
“O house of Israel, am I not able to do to you as this potter?” A declaration of YHWH. “Behold, as clay in the hand of the potter, So [are] you in My hand, O house of Israel.
7 Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем;
The moment I speak concerning a nation, And concerning a kingdom, To pluck up and to break down, and to destroy,
8 Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним.
And that nation has turned from its evil, Because I have spoken against it, Then I have relented of the calamity that I thought to do to it.
9 А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;
And the moment I speak concerning a nation, And concerning a kingdom, to build, and to plant,
10 Ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.
And it has done evil in My eyes, So as not to listen to My voice, Then I have relented of the good That I have spoken of doing to it.
11 Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја.
And now, speak now to men of Judah, And against inhabitants of Jerusalem, saying, Thus said YHWH: Behold, I am framing calamity against you, And devising a scheme against you; Please turn back, each from his evil way, And amend your ways and your doings.”
12 А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.
And they have said, “It is incurable, For we go after our own plans, And each of us does the stubbornness of his evil heart.”
13 Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева.
Therefore, thus said YHWH: “Now ask among the nations, Who has heard such things? The virgin of Israel has done a very horrible thing.
14 Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку?
Does snow of Lebanon Cease from the rock of the field? Will the cold strange [waters] that are flowing be forsaken?
15 А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног,
But My people have forgotten Me, they make incense to a vain thing, And they cause them to stumble in their ways—paths of old, To walk in paths—a way not raised up,
16 Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.
To make their land become a desolation, A continuous hissing, Everyone passing by it is astonished, And bemoans with his head.
17 Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.
I scatter them before an enemy as with an east wind, I show them the neck and not the face, In the day of their calamity.”
18 А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове.
And they say, “Come, And we devise schemes against Jeremiah, For law does not perish from the priest, Nor counsel from the wise, Nor the word from the prophet, Come, and we strike him with the tongue, And we do not attend to any of his words.”
19 Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.
Give attention, O YHWH, to me, And listen to the voice of those contending with me.
20 Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих.
Is evil repaid instead of good, That they have dug a pit for my soul? Remember my standing before You to speak good of them, To turn back Your wrath from them.
21 Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.
Therefore, give up their sons to famine, And cause them to run on the sides of the sword, And their wives are bereaved and widows, And their men are slain by death, Their young men [are] struck by sword in battle,
22 Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим.
A cry is heard from their houses, For You suddenly bring a troop against them, For they dug a pit to capture me, And they have hidden snares for my feet.
23 А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима.
And You, O YHWH, You have known, All their counsel against me [is] for death, You do not cover over their iniquity, Nor blot out their sin from before You, And they are made to stumble before You, Work against them in the time of Your anger!
