Књига пророка Исаије 63
1 Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти.
Who is this that cometh from Edom, with dyed garments from Bozrah? this that is glorious in his apparel, travelling in the greatness of his strength? I that speak in righteousness, mighty to save.
2 Зашто Ти је црвено одело и хаљине Ти као у оног који гази у каци?
Wherefore art thou red in thine apparel, and thy garments like him that treadeth in the winefat?
3 Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.
I have trodden the winepress alone; and of the people there was none with me: for I will tread them in mine anger, and trample them in my fury; and their blood shall be sprinkled upon my garments, and I will stain all my raiment.
4 Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе.
For the day of vengeance is in mine heart, and the year of my redeemed is come.
5 Погледах, а никога не беше да помогне, и зачудих се што никога не беше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подупре ме.
And I looked, and there was none to help; and I wondered that there was none to uphold: therefore mine own arm brought salvation unto me; and my fury, it upheld me.
6 И изгазих народе у гневу свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову.
And I will tread down the people in mine anger, and make them drunk in my fury, and I will bring down their strength to the earth.
7 Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој.
I will mention the lovingkindnesses of YHWH, and the praises of YHWH, according to all that YHWH hath bestowed on us, and the great goodness toward the house of Israel, which he hath bestowed on them according to his mercies, and according to the multitude of his lovingkindnesses.
8 Јер рече: Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити. И би им Спаситељ.
For he said, Surely they are my people, children that will not lie: so he was their Saviour.
9 У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред Њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их избави, и подиже их и носи их све време.
In all their affliction he was afflicted, and the angel of his presence saved them: in his love and in his pity he redeemed them; and he bare them, and carried them all the days of old.
10 Али се одметаше и жалостише Свети Дух Његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих.
But they rebelled, and vexed his holy Spirit: therefore he was turned to be their enemy, and he fought against them.
11 Али се опомену старих времена, Мојсија, народа свог: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој?
Then he remembered the days of old, Moses, and his people, saying, Where is he that brought them up out of the sea with the shepherd of his flock? where is he that put his holy Spirit within him?
12 Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име?
That led them by the right hand of Moses with his glorious arm, dividing the water before them, to make himself an everlasting name?
13 Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше?
That led them through the deep, as an horse in the wilderness, that they should not stumble?
14 Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име.
As a beast goeth down into the valley, the Spirit of YHWH caused him to rest: so didst thou lead thy people, to make thyself a glorious name.
15 Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути?
Look down from heaven, and behold from the habitation of thy holiness and of thy glory: where is thy zeal and thy strength, the sounding of thy bowels and of thy mercies toward me? are they restrained?
16 Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш.
Doubtless thou art our father, though Abraham be ignorant of us, and Israel acknowledge us not: thou, O YHWH, art our father, our redeemer; thy name is from everlasting.
17 Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог.
O YHWH, why hast thou made us to err from thy ways, and hardened our heart from thy fear? Return for thy servants' sake, the tribes of thine inheritance.
18 Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју.
The people of thy holiness have possessed it but a little while: our adversaries have trodden down thy sanctuary.
19 Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима.
We are thine: thou never barest rule over them; they were not called by thy name.
